Zašto je CT skener metoda izbora za dijagnostiku koronarne bolesti
Donedavno je metoda izbora za snimanje stabilne koronarne bolesti bila magnetna rezonanaca, međutim, CT skener se ipak pokazao kao napredniji način za procenu stanja pacijenta.
Novi napredak tehnčkih performansi CT skenera i klinička praksa pokazali su da CT srca ima brojne prednosti u odnosu na magnetnu rezonancu. Multi-slajsna kompjuterizovana tomografija (MSCT) stvara višestruke, precizne slike naslaga u krvnim sudovima, što omogućava rani uvid u količinu plaka.
Kako nastaje koronarna bolest?
Koronarna bolest nastaje kada dolazi do oštećenja i/ili suženja krvnih sudova koji snabdevaju srce krvlju, kiseonikom i hranljivim materijama. Najčešći razlog za nastanak koronarne bolesti su plakovi u arterijama. Nataloženi plak sužava arterije i onemogućava normalan dotok krvi u srce. U početku bolest ne daje simptome, ali zbog taloženja plaka mogu da se jave tegobe kao što su kratak dah i bol u grudima. Potpuno zapušenje može izazvati infarkt. Smanjen protok kroz koronarne arterije je u 95% slučajeva uzrokovan aterosklerozom krvnih sudova. Zato je presudno što ranije otkrivanje koronarne bolesti i stepena suženja krvnih sudova, u čemu se koristi CT skener i magnetna rezonanca.
Prednosti CT skenera u odnosu magnetnu rezonancu (MR)
Snimanje skenerom ima dugu listu prednosti: to je metoda koja se izvodi za samo 10 sekundi – što je mnogo brže od MR snimanja, koje traje najmanje 30 minuta. Štaviše, CT skeniranje je moguće za daleko veći broj pacijenata: pacijenti koji imaju pejsmejker, implantate ili proteze ne smeju raditi MR. I još jedna važna stavka – CT je daleko prihvatljiviji model snimanja za klaustrofobične osobe. Sa razvojem softvera za smanjenje doze u protekloj deceniji izloženost zračenju se značajno smanjila, tako da CT ima vrlo malo neželjenih efekata.
Dijagnostički centar PULS poseduje tehnološki superioran, niskodozni 128-slajsni skener poslednje generacije koji zrači oko 80% manje od drugih modela
Istina je da magnetna rezonanca pomoću jakog magnetnog polja daje detaljan prikaz dela tela koji se snima, u ovom slučaju srca. Visoko je senzitivna za otkrivanje brojnih patoloških promena, kao i za planiranje i praćenje efekata odgovarajuće terapije. Međutim, CT skener (koji radi na bazi rendgenskih zraka) daje još precizniju sliku morfologije i sveukupnog stanja određenog dela tela.
Zahvaljujući novom softveru za naknadnu obradu slike i veštačkoj inteligenciji, CT skener nudi više dostupnih informacija koje lekari mogu da koriste da poboljšaju dijagnostiku, kao i prognozu i procenu rizika ne samo za srce, već i za druge organe.
CT skener omogućava procenu stanja arterija ne samo na plak već i bolesti miokarda, kao i drugih bolesti kao što su rak pluća, osteoporoza, pa čak i rak dojke.
CT skener pruža visokoprecizne i korisne informacije za klasifikaciju opterećenja plakom, za obavljanje koronarne klasifikacije i u proceni funkcionalnih morfoloških promena srca. Razvoj tehnika za procenu protoka krvi i CT funkcionalne rezerve protoka (FFR) omogućio je dobijanje anatomskih i funkcionalnih slika u samo jednom skeniranju, sa većom efikasnošću od magnetne rezonance.
Za većinu pacijenata, CT srca je dovoljan za donošenje odluka o lečenju.
CT skeniranje dobro je rešenje i za praćenje stanja operisanih srčanih bolesnika i pacijenata sa bypassom, kod kojih je bezbednije proveravati prohodnost graftova CT koronarografijom nego klasičnom koronarografijom.
Snimanje magnetnom rezonancom ipak ostaje dobar izbor kada je potrebno više informacija o samom miokardu.
Kada je magnetna rezonanca metoda izbora?
Snimanje magnetnom rezonancom traje duže nego CT skeniranje, ali omogućava da se vidi funkcija iza stenoze (suženja) i dobije se kompletnija slika o tome šta se događa u krvnom sudu. Na CT-u je moguće videti stenozu i softver će pokazati stepen stenoze, ali ne i koliko je oštećenje. CT skener je najbolji izbor za pacijente koji nemaju stenozu – na primer kod 40-godišnje žene sa atipičnim bolom u grudima – ali ne i kada pacijent ima nepravilnosti krvnih sudova ili stenozu. U tom slučaju CT ne pokazuje da li oni izazivaju ishemiju srca.
Da zaključimo, i CT skener i magnetna rezonanca se koriste za procenu stanja koronarne bolesti. U zavisnosti od stepena oštećenja krvnih sudova i prognoze bolesti, lekar odlučuje da li je bolje raditi dijagnostiku skenerom ili magnetnom rezonancom.
