Šta je CT koronarografija?
Ova metoda se koristi u svrhu dijagnostike koronarne bolesti i podrazumeva korišćenje rendgenskih zraka, najnovije tehnologije i kontrastnog sredstva u cilju dobijanja što preciznijih snimaka koronarnih arterija.
Zahvaljujući CT koronarografiji moguće je utvrditi mesto i količinu plaka koji se nalazi u krvnim sudovima. Plak predstavlja naslage sačinjene od masti, kalcijuma i ćelijskih ostataka koje mogu ozbiljno ugroziti slobodan protok krvi i kiseonika kroz koronarne arterije. U slučajevima većih zakrčenja ovih arterija ili potpunog, može doći do srčanog udara.
Dijagnostikovanje koronarne bolesti je značajno olakšano korišćenjem CT aparata i kontrastnog materijala koji se pacijentu daje intravenski. Zahvaljujući kontrastu slike krvnih sudova su mnogo jasnije i preciznije.
Ovo je neinvazivna, bezbolna a izuzetno pouzdana metoda. Ovakvo snimanje je vrlo komforno za pacijenta i traje svega nekoliko minuta.
Kada raditi CT koronarografiju?
Doktori preporučuju ovu proceduru najčešće u sledećim situacijama:
- kada je utvrđeno da pacijent ima nizak ili srednji rizik za razvoj koronarne bolesti
- kada pacijenti imaju simptome koronarne bolesti
- kada pacijenti osećaju atipičan bol u grudima
- kada pacijent ima hroničan bol u grudima
- kada su drugi dijagnostički testovi nejasni
- kada se stanje pacijenta pogoršava uprkos dobrim rezultatima stres testa
- kada pacijent ima ugrađen bajpas
Nije retko da se pri primeni ove metode otkriju još neki problemi koje pacijent može da ima kao što su: tromb, atelektaza pluća, abnormalnost aorte.
Kako izgleda CT koronarografija?
Snimanje koronarnih arterija se izvodi u sali opremljenoj CT skenerom pod budnim okom radiologa i rendgen tehničara.
Pred proceduru nisu potrebne posebne pripreme, ali je potrebno reći doktoru ukoliko ste trudni, bubrežni bolesnik, dijabetičar ili alergični na jod, jer se jod nalazi u sastavu kontrastnog materijala. Čak ni sve ovo ne znači da nećete moći na snimanje, samo će predostrožnost biti veća ili će u konačnu odluku biti uključeni i drugi specijalisti.
CT skener je u obliku cevi u koju se uvlači krevet u kom se nalazi pacijent. Sa obe strane postoji šupljina i sam otvor nije dubok, pa snimanje ne bi trebalo da izazove strah i neprijatnost kod pacijenta. Ako je potrebno, pacijentu se daje kontrast, posle čega se stavlja u optimalan položaj za snimanje.
Sve vreme dok traje snimanje moguće je komunicirati preko interfona sa tehničarem ili radiologom koji prate proces iz druge prostorije. Oni su tu da se postaraju da snimanje teče regularno i da vas umire i posavetuju šta da radite, ako je to potrebno.
Mi koristimo 128 multislajsni Incisive CT Philps skener, uređaj izuzetne preciznosti. Rezultate CT koronarografije dobijate odmah, kao i uputstva za dalje korake, ukoliko su potrebni.
Korišćenje ove procedure doktori često preporučuju zato što:
- zahvaljujući njoj je moguće istovremeno snimiti i meka tkiva, krvne sudove i kosti, pa je veća verovatnoća da će biti otkriven razlog tegoba koje pacijent ima, ako se ispostavi da problem nisu koronarne arterije
- snimci koji nastanu su veoma detaljni i precizni pa je moguće videti i najmanje promene
- predstavlja neinvazivnu metodu, što znači da pacijent ne oseća bol i neprijatnost
- aparat nije toliko osetljiv na pomeranje osobe koja se snima kao magnetna rezonanca
- posedovanje ugrađenog uređaja, kao što je bajpas nije kontraindikacija
- spada u brže i jendostavnije procedure posle kojih se pacijenti odmah vraćaju svakodnevnim aktivnostima
Da li je ovo rizična procedura?
Korišćenje CT skenera podrazumeva izlaganje zračenju koje je veće nego na primer kada snimate neki deo tela klasičnim rendgen aparatom. Ipak, pod uslovom da se razumno koristi CT skener i zraci koje koristi ne bi trebalo da imaju ikakve posledice po zdravlje. To svakako nije dijagnostička metoda koju ćete koristiti često, nego samo kada je potrebna.
Takođe, treba napomenuti da CT koronarografija spada u neinvazivne metode izuzetne preciznosti, što je svakako zbog rezulata koje daje, svrstava u svrsishodne i jako važne dijagnostičke metode.
Šta je kateterizacija srca?
Kateterizacija srca ili koronarografija je invazivna procedura koja se koristi iz više razloga. Zahvaljujući njoj moguća je tačna dijagnostika koronarne bolesti, ali se ona koristi i u svrhu lečenja ili planiranja lečenja.
Sama metoda podrazumeva uvođenje katetera preko vene na ruci, vratu ili preponi do srca u cilju merenja pritiska u arterijama, komorama, određivanja koločine plaka ili u cilju postavljanja stenta. Ponekad ona počinje s ciljem dijagnostike, a u toku procedure se ispostavi da je problem ozbiljniji, da je krvni sud ugrožen zbog količine plaka, pa je moguće odmah po otkriću i izvršiti ugradnju stenta.
Ugradnjom stenta se postiže proširenje suženog krvnog suda i uspostavlja se normalan protok krvi. Stent ostaje na tom mestu trajno.
Kada se radi kateterizacija srca?
Ova procedura se izvodi u sledećim situacijama:
- posle infarkta, na mestu gde je nastala blokada u krvnom sudu
- kada je potrebno izmeriti koliko krvi srce ispumpa u minuti
- u cilju otkrivanja tumora koji utiču na rad srca
- kada je potrebno utvrditi postojanje nekih srčanih anomalija
- za dijagnostikovanje koronarne bolesti i količine plaka koji se nalazi na zidovima krvnih sudova
- za dijagnostikovanje angine
- takođe je važna i za planiranje budućih intervencija i načina lečenja srčanih bolesti
Kako izgleda kateterizacija srca?
Kateterizacija srca je invazivna procedura za čije izvođenje je potrebna posebno opremljena sala, koju nazivamo angio sala. U Kardiološkom centru Puls nalazi se savremeno opremljena angio sala u kojoj je moguće izvesti brojne dijagnostičke metode i intervencije.
Pacijent je za vreme ove intervencije budan, ali pod sedativima koji omogućavaju da ne oseti bol i neprijatnost. Doktor specijalista (obično interventni kardiolog ili interventni radiolog) bira odgovarajuće mesto kroz koje će uvesti kateter u krvni sud i to je najčešće na vratu pacijenta, na ruci ili preponi. Kada je kateter uveden, sve vreme je moguće pratiti na monitoru njegovo kretanje. Kontrastni materijal i ovde igra veliku ulogu jer pomaže da se detaljno vide krvni sudovi i suženja na njima.
U zavisnosti od toga šta je cilj kateterizacije, ona može nositi različita imena.
Perkutana koronarna intervencija ili angioplastika podrazumeva kateterizaciju koja za cilj ima čišćenje krvnog suda koji je sužen ili začepljen. Valvuloplastika je naziv koji upućuje na to da je cilj kateterizacije proširenje suženog otvora srčanog zaliska. Pored svega toga, podsećamo da se izuzetno često koristi i samo u dijagnostičku svrhu.
Posle koronarografije – kateterizacije, pacijent ostaje još nekoliko sati u bolnici, a ako je izvedena i neka procedura poput postavljanja stenta, pacijent treba i da prenoći na odeljenju za opservaciju.
Da li je ovo rizična procedura?
Ova metoda ne nosi velike rizike sa sobom. Mogu se pojaviti modrice na mestu uvođenja katetera, retko se dešava alergijska reakcija na kontrastno sredstvo, a veoma retko može doći do oštećenja krvnog suda ili do srčanog ili moždanog udara.
Obe procedure koje smo vam približili u ovom tekstu spadaju u veoma pouzdane i sigurne. Od stanja pacijenta i niza drugih stvari će zavisiti koja metoda će biti bolja opcija za dijagnostiku.
Posle snimanja CT skenerom pacijent odmah nastavlja svakodnevne aktivnosti, dok posle metode koja podrazumeva uvođenje katetera, to nije moguće odmah, ali za nekoliko sati, ako pacijent ne prijavi nikakve nelagodnosti, on može otići kući u pratnji duge osobe.
Osnovna razlika je u tome što je CT koronarografija samo dijagnostička metoda, a kateterizacija srca kao invazivni dijagnostički postupak koji podrazumeva uvođenje katetera u krvne sudove pacijenta, može da preraste u intervenciju koja može spasiti život.
Kada je kateter u krvnim sudovima, onda je preko njega moguće odmah uvesti i druge instrumente kako bi na primer bila urađena biopsija, izmeren pritisak ili ugrađen stent.
Dakle, kateterizacija pruža više mogućnosti primene, ali ne znači da će uvek baš ona biti pravi izbor. Specijalista kardiologije vam jedini može dati prave smernice, a najbolji kardiolozi u Srbiji se nalaze baš u našoj ustanovi. Zakažite konsultacije kod nas pozivom call centra na broj 0117555000.
