Veoma često one mogu biti posledica umora, napornijeg treninga ili aktivnosti, može se javiti osećaj nedostatka vazduha na psihološkoj bazi. Ukoliko ne postoji očigledan razlog zbog kog se to desilo, važno je znati da gubitak daha ili otežano disanje mogu biti prouzrokovani i nekom kardiovaskularnom ili respiratornom bolesti.
Dakle, iza ovoga se može kriti ozbiljan zdravstveni problem i zato je vrlo važno reagovati adekvatno i brzo potražiti pomoć stručnjaka. Obraćanje hitnoj pomoći ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi treba da bude vaša prva reakcija u ovakvoj situaciji.
Šta je dispnea?
Dispnea se može opisati kao osećaj nedostatka vazduha ili otežanog disanja.
Dispnea predstavlja nesklad koji nastaje između ventilacije pluća i čovekove potrebe za vazduhom. Ona je veoma neprijatna, naročito kada se javlja prvi put i iznenada, naizgled bez posebnog razloga. Situacija u kojoj se tada osoba nalazi može izgledati veoma dramatično. Jako je važno osobu smiriti i omogućiti da dobije hitnu medicinsku pomoć.
Dispnea koja traje duže od četiri nedelje postaje hronična.
Zbog čega se javlja?
Dispnea se može desiti u situacijama kada smo bili izloženi stresu ili intenzivnijim aktivnostima od onih na koje smo navikli, pa čak i kada smo na većoj nadmorskoj visini. Osim toga, dešava se ženama u menopauzi ili pms-u. Komad hrane može se zaglaviti i izazvati smetnje u disanju, pa je u tom momentu najvažnije brzo otkloniti prepreku. To stanje zahteva hitnu intervenciju, bez ikakvih odlaganja.
Ipak, ako vam se desi problem sa disanjem, prvo bi se trebalo obratiti doktoru, uraditi analize i proveriti da li je to posledica nekog ozbiljnijeg oboljenja. Ne treba o ovom stanju zaključivati na svoju ruku, jer se može javiti kao posledica širokog spektra različitih oboljenja, pa je neophodno stručno mišljenje i lečenje u skladu sa otkrivenim stanjem.
Dispnea može nastati zbog:
- kardiovaskularnih bolesti (poremećaji u ritmu srca, infarkt, urođene srčane mane, koronarna bolest, upala srčanog mišića ili perikarda…)
- respiratornih bolesti (upala pluća, fibroza pluća, bronhijalna astma, hronični bronhitis, problemi sa plućnom maramicom – pleurom…)
- kardiopulmoloških bolesti (hronična opstruktivna bolest pluća sa plućnom hipertenzijom i hroničnim plućnim srcem, plućna embolija)
- otorinolaringoloških bolesti
- neuromuskulatornih bolesti
- anksioznosti i depresije
- ekspanzivnih procesa u abdomenu
- anemije
- oboljenja štitne žlezde
Kako reagovati u slučaju pojave ovog problema?
Važno je ostati priseban i tražiti pomoć stručnjaka, posebno ako se prvi put dešava dispnea. Koliko god da je situacija nelagodna, strah i panika mogu dodatno otežati stanje, zato je jako važno ostati što smireniji i trezveniji u ovakvoj situaciji.
Kada je napad otežanog disanja umiren, potrebno je uraditi analize, kako bi se otkrio uzrok i kako bi se primenila odgovarajuća terapija i šansa za ponavljanje ove neprijatnosti i dalji razvoj primarne bolesti sveli na minimum.
Ukoliko vam se dispnea ne javlja prvi put i već ste upoznati sa primarnim razlogom za njenu pojavu, imate prepisanu terapiju, tada samo pratite uputstva koja ste dobili od doktora.
I na kraju, ako pouzdano znate da je razlog za njenu pojavu stres, tada radite stvari koje vas opuštaju, radite vežbe za opuštanje, vežbe disanja, ako vam je doktor preporučio neki čaj ili sredstvo za smirenje, primenite ih.
Šta očekivati po prijemu kod doktora? 
Budite spremni da odgovorite doktoru na neka pitanja, jer će mu biti važni podaci o načinu vašeg života, radnom mestu (važno je znati da li je osoba na radnom mestu izložena nekim štetnim supstancama, gasovima i sl.) kako bi stekao utisak o nekim faktorima iz vaše sredine koji bi mogli uticati na pojavu ovog stanja.
Bitno je da što bolje objasnite kako ste se osećali u trenutku kada ste doživeli taj problem, da li je nešto bilo okidač za njega, šta ste u tom momentu radili, koja je bila jačina napada, koliko je trajao, da li se desio prvi put ili ne.
Ukoliko ste primetili da osećate još neke nelagodnosti (kao što je na primer bol u grudima, pištanje pri disanju itd.) jako je važno da ih pomenete, jer će ti drugi simptomi još više pomoći lekaru da usmeri dalja istraživanja u dobrom pravcu, premda dispnea može biti posledica zaista velikog broja bolesti vezanih za različite organe.
Analize koje će biti preporučene zavise od osobe do osobe i od situacije do situacije, doktor će posle osnovnog pregleda i razgovora sa vama doneti preporuke za dalja testiranja. Iz tog razloga je važno da dobro sarađujete i što bolje opišete vaše subjektivne osećaje.
Među mogućim su kardiološke analize kao što su EKG, ehokardiografija (ultrazvuk ili eho srca), 24 – satni holter krvnog pritiska. Osim toga mogu biti sprovedene i analize vezane za funkciju respiratornog sistema kao što su: spirometrija, rendgen pluća, testovi plućne funkcije, gasne analize krvi, difuzija i druge. Pacijentu može biti urađeno snimanje pluća CT ili MSCT skenerom u cilju dijagnostikovanja primarnog problema koji je izazvao pojavu otežanog disanja. Analize krvi su takođe bitne, pa će obavezno biti urađena kompletna krvna slika, a možda još neke biohemijske analize ili hormoni koji mogu ukazati na problem sa štitnom žlezdom.
U našoj ustanovi primenjujemo sistem koji se naziva Brza traka za dispneu, a on podrazumeva jasan redosled postupanja:
- hitan prijem
- kompletna dijagnostika i pregledi
- opservacija stanja
- kardiološka intervencija
Ne odlažite posetu lekaru kada osetite problem sa disanjem, jer je brza reakcija prioritet. Kod nas nećete čekati u redu, u mogućnosti smo da vas odmah primimo i hitro reagujemo. Kompletna dijagnostika će biti urađena i rezultate ćete imati za dva sata, kao i jasno objašnjenje šta dalje treba da radite. U zavisnosti od stanja možete biti pušteni uz preporučenu terapiju. Takođe možete biti zadržani na posmatranju, a u najkritičnijim situacijama biće vam preporučena hitna kardiološka intervencija. Sve što vam treba biće vam dostupno na jednom mestu, od pregleda, analiza, dijagnostike do intervencije, ukoliko je potrebna.
Terapija i lečenje
Moramo da istaknemo da dispnea lečenje zahteva, a da je efikasno lečenje moguće tek po utvrđivanju primarnog problema koji je doveo do njene pojave.
U zavisnosti od toga da li je u pitanju neka respiratorna ili kardiološka bolest, pacijentu će biti potrebna plućna ili kardiološka rehabilitacija, koje će preporučiti i pratiti lekari specijalisti, dakle pulmolog ili kardiolog.
U određenim situcijama se pacijentima preporučuje i promena načina života. To podrazumeva uvođenje redovnih fizičkih aktivnosti, zdraviji način ishrane, prestanak pušenja i bitno je te preporuke shvatiti ozbiljno.
Ako je posledica endokrinih bolesti, tada će biti preporučena određena terapija, čije će dejstvo biti redovno praćeno.
Dispnea kao posledica stresa takođe zahteva pažnju i lečenje, pa se pacijentu preporučuju vežbe disanja, vežbe za opuštanje ili razgovor sa psihologom ili psihijatrom.
Bez obzira na to da li je razlog za pojavu otežanog disanja kardiološke, pulmološke, endokrine, psihološke prirode ili posledica načina života, rešavanju ovog problema treba pristupiti ozbiljno i bez odlaganja. U Kardiološkom centru Puls vas čeka brz prijem i temeljna analiza koja vodi do tačne dijagnostike, bez koje nema efikasnog lečenja. Za samo dva sata imaćete tačne odgovore, preporuku adekvatne terapije ili ćete biti upućeni na neophodnu intervenciju.
