Postoje brojne dijagnostičke procedure koje se koriste kada je potrebno otkriti neku bolest srca ili krvnih sudova, a koronarografija je jedna od najpreciznijih. Iako spada u invazivne metode, danas je njena invazivnost svedena na minimum, kao i rizici koje za sobom povlači, tako da je definišemo kao minimalno invazivnu, pouzdnu i bezbednu.
Koronarografija, odnosno kateterizacija u Puls kardiološkom centru se izvodi u posebno opremljenim angio salama, pod vođstvom iskusnih stručnjaka, a osim toga nudimo vam i kratak rok čekanja na samu proceduru jer bolesti srca i krvnih sudova zahtevaju brzu reakciju, kako bi bile izbegnute neželjene posledice tih bolesti!
Objasnićemo vam šta je koronarografija, kako se pripremiti za nju, šta da očekujete od nje i koje prednosti nosi sa sobom.
Šta je koronarografija?
Koronarografija ili kateterizacija srca je minimalno invazivan postupak kojim je moguće ispitati stanje koronarnih arterija, suženje krvnih sudova i dobiti neke važne informacije o srcu i srčanim zaliscima.
Kada neinvazivne metode ne mogu da daju dovoljno dobre podatke o razvoju bolesti i stanju srca i krvnih sudova koji ishranjuju srce, tada je kateterizacija srca najbolje rešenje za tačno postavljanje dijagnoze. Osim što se koristi u svrhu dijagnostike, ako je potrebno, kateterizacija srca može se koristiti i u svrhu lečenja.
Kako ova procedura podrazumeva uvođenje katetera kroz krvne sudove, koronarne arterije sve do srca, ako doktor proceni da je potrebno, kroz kateter se osim elemenata za dijagnostiku, mogu uvesti i drugi instrumenti koji se koriste za izvođenje intervencija u cilju proširenja suženih krvnih sudova.
Sve vreme dok je kateter u krvnim sudovima, stručno lice preko rendgena prati kretanje katetera i dobija veoma jasne slike o snimanim delovima.
Zašto se izvodi koronarografija?
Kateterizacija srca se izvodi u cilju dijagnostike bolesti krvnih sudova i srca, ali i u cilju lečenja ili planiranja lečenja.
Najčešće se izvodi kada:
- postoji sumnja na koronarnu bolest
- postoji potreba za direktnim merenjem pritiska u komorama srca i glavnim krvnim sudovima
- treba izmeriti koliko krvi srce propusti u minuti
- treba dijagnostikovati anginu
- je pacijent imao srčani udar
- postoji sumnja na urođene srčane mane
- treba dijagnostikovati tumore koji utiču na srce
- treba planirati ili izvesti koronarnu angioplastiku ili neku drugu proceduru
Koronarografija u većini slučajeva nije prva metoda koja se predlaže pacijentima, ali je česta jer daje izuzetno tačne, pouzdane informacije o bolestima srca i krvnih sudova, a i pruža mogućnost da se ugroženoj osobi odmah pruži pomoć! Od stanja pacijenta, intenziteta simptoma, težine bolesti zavisi da li će i kada će mu biti predložena koronarografija.
Kako se izvodi koronarografija?
Koronarografija (koronarna angiografija, kateterizacija srca) se izvodi u angio sali pod vođstvom interventnog kardiologa ili radiologa.
Pacijent dobija samo sedative kako ne bi osetio bol, niti bilo kakvu neprijatnost, ali ostaje budan. Dakle, ova procedura ne podrazumeva totalnu anesteziju.
Medicinski tehničar priprema mesto gde će biti uveden kateter, a pod ovim mislimo na brijanje i dezinfikovanje tog mesta i nanošenje anestetika, tako da ni uvođenje katetera neće biti bolno.
Kateter se uvodi kroz preponu ili ruku, sve zavisi od specifičnosti situacije i samog pacijenta. Doktor prvo iglom pravi mesto gde će ući kateter. Ovo je jedna izuzetno tanka i fleksibilna cevčica kroz koju je moguće ubaciti različite instrumente potrebne za dijagnostiku, ali i za izvođenje intervencija.
Koronarografija zahteva i korišćenje kontrastnog materijala kako bi se krvni sudovi i suženje krvnih sudova veoma dobro videli na snimku. Za snimanje se koristi odgovarajući aparat koji koristi rendgenske zrake.
Slike dobijene na ovaj način se zovu angiogrami i na njima se lako uočavaju zakrčenja i suženja krvnih sudova.
Koronarografija traje između 40 i 60 minuta. Trajanje zavisi od toga šta je sve bilo potrebno uraditi, da li je sve stalo na dijagnostici ili je rađena i biopsija ili neka druga intervencija kao što je ugradnja stenta.
Kada se u toku ove procedure radi čišćenje začepljenih arterija procedura se zove angioplastika ili perkutana koronarna intervencija.
Moguće je u toku kateterizacije srca raditi i proširenje suženog otvora srčanog zalistka, tada se intervencija naziva valvuloplastika.
Kada je urađeno sve što je potrebno, doktor uklanja kateter, a medicinski tehničar vrši pritisak na mesto uboda kako ne bi došlo do krvarenja.
Da li je potrebna priprema za kateterizaciju srca?
Potrebna je priprema pre kateterizacije, ali ona nije previše zahtevna. Razgovarajte sa doktorom o tome, jer će vas on najbolje uputiti.
Obično se osam sati pre ne jede ništa, a što se tiče informacija o terapiji i vitaminima koje uzimate sve je individualno i morate proveriti sa doktorom koji će izvesti proceduru. Pre procedure možete uzeti samo ono što vam on odobri. U toku postupka možete nositi slušni aparat, ako ga koristite, dok zubne proteze moraju da se izvade.
Kako teče oporavak posle koronarografije?
Oporavak je mnogo brži posle ove procedure nego posle hirurške intervencije, ipak treba na umu imati neke stvari kako bi sve prošlo u najboljem redu.
Posle kateterizacije srca u cilju dijagnostike ostaćete još nekoliko sati kod nas kako bismo vas pratili. Opišite nam kako se osećate, ako vas bilo šta brine, pitajte. Pratićemo vaš puls i krvni pritisak, kao i vaše subjektivno stanje. Postoji mogućnost da se na mestu uvođenja katetera javi modrica ili blaga neprijatnost. To obično prolazi posle nekoliko dana. Prva tri sata posle postupka treba da ležite mirno i noge držite u horizontalnom položaju.
Ukoliko je rađena i neka intervencija onda ostajete preko noći u bolnici na observaciji u Puls kardiološkom centru kako bismo duže pratili vaše stanje. Ne preporučuje se dugo putovanje kući posle kateterizacije. Ako ste udaljeni preko 2 sata putovanja iz bolnice do kuće, ostanite prvo veče na mestu gde ste radili proceduru, pa dan posle krenite kući. Posle svakih sat vremena vožnje, napravite pauzu, šetajte desetak minuta. Ukoliko morate da idete avionom, posavetujte se sa doktorom kako da se ponašate, šetanje će i tad biti potrebno posle nekog vremena sedenja. Ne možete sami upravljati vozilom posle koronarografije, po vas mora doći neko ko vas može odvesti kući.
Doktor će vam pre otpusta detaljno objasniti kako da se ponašate u narednom periodu i šta mogu da budu znaci za uzbunu, odnosno za hitno javljanje zbog pogoršanja situacije.
Da li su moguće komplikacije posle ove procedure?
Posle svake procedure koja podrazumeva bilo kakvu invazivnost postoji šansa da dođe do komplikacija, ako primetite nešto od sledećih stvari, odmah se javite doktoru:
- pogoršanje otoka na mestu gde je bio kateter
- krvarenje ili curenje iz rane na mestu uboda
- noga gde je bio ubod trne, javljaju se probleme sa cirkulacijom
- hladno, modro stopalo
Osim toga, može se desiti da je pacijent alergičan na kontrastno sredstvo. U toku procedure se može desiti oštećenje krvnog suda, ali je to izuzetno retko, a još ređe se dešavaju srčani udar, moždani udar i smrt.
Kardiološki centar Puls je opremljen najsavremenijom tehnologijom potrebnom za izvođenje ove procedure, kao i svih onih neophodnih za dijagnostikovanje i lečenje bolesti srca i krvnih sudova. Pozovite nas i zakažite svoj termin.
Reference
Mladenović Zorica ORCID, Đorđević Dikić Anab, Đurić Predraga, Angelkov Ristić Anđelkac, Džudović Borisd, Jović Zorana, 2019, Dijagnostička vrednost sveobuhvatne neinvazivne procene morfoloških i funkcionalnih karakteristika koronarne bolesti, vol. 76, br. 2, str. 136-143, Vojnosanitetski pregled, https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8450/2019/0042-84501902136M.pdf
Dejan Marković, Željko Bradić, Sonja Grković, Vladimir Tutuš, Marina Stojanović, Vera Sabljak, 2013, Kateterizacija centralnih vena i sistemi za brzu nadoknadu tečnosti, SJAIT 2013/3-4, https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-7744/2013/2217-77441304135M.pdf
