Da li je snimanje CT skenerom bolno?
Snimanje skenerom je bezbolno. Skenersko snimanje ili MSCT dijagnostika je neinvazivna dijagnostička metoda i tokom pregleda ležite na stolu dok aparat pravi potrebne snimke. Ukoliko se radi CT skener sa primenom kontrastnog sredstva kroz venu, obično na šaci, biće ubrizgano sredstvo na bazi joda. Prilikom postavljanja intravenske kanile osetićete blagi ubod kako bi igla bila pravilno plasirana. Nakon pregleda, kanila će biti odstranjena i mali flaster će biti stavljen na mesto uboda.
Koliko traje snimanje na CT skeneru?
Pregled na skeneru u zavisnosti od regije koja se snima može trajati od 5 – 15 minuta (u to spada uzimanje podataka u smilsu opšte anamneze, priprema za pregled koja podrazumeva objašnjenje samog pregleda, plasiranje i.v. kanile). 90% pregleda na CT-u iziskuje aplikaciju jodnog kontrastnog sredstva intravenski, osim u slučaju kada se snimaju koštano-zglobne strukture koje se mogu skenirati bez primene kontrastnog sredstva.
Same sekvence CT snimanja traju od 5 – 8 sekundi.
Koliko zrači CT skener?
CT aparat kao takav radi na principu rendgenske cevi i oslobađa izvesnu dozu jonizirajućeg zračenja. Rendgenski zraci se ne zadržavaju u tolikoj meri u ljudskom telu. Aparat koji koristimo u Puls kardiološkom centru je najmoderniji 128-slajsni Philips Incisive CT skener. Aparat poseduje moderan softver koji po zadatom algoritmu izračunava minimalnu dozu jonizirajućeg zračenja u cilju zaštite pacijenta a da istovremeno pruži dovoljno informacija kako bi radioilozi mogli interpretirati pregled i napisati izveštaj.
Na primer, jedan CT grudnog koša daje količinu od 100 do 200 rendgenskih zraka. To može zvučati puno, ali ukupan iznos koji vaše telo apsorbuje je i dalje vrlo mali.
Važno je znati da su svakodnevno svi izloženi jonizujućem zračenju, samo što je to zračenje od prirodnog radioaktivnog materijala iz neposredne okoline. Za godinu dana prosečna osoba aplikuje oko 3 miliseverta (mSv), jedinice koje naučnici koriste za merenje zračenja. Svaka CT pretraga izlaže Vas zračenju od 1 do 10 mSv, u zavisnosti od doze zračenja i dela vašeg tela koji se testira. Prilikom CT skenera grudnog koša sa malim dozama, izloženi ste zračenju od oko 1,5 mSv.
Da li mogu da dobijem rak od zračenja na CT skeneru?
Mnogi se brinu kada dobiju uput za CT pregled jer je zračenje poznato kao mogući uzrok raka. Zapravo, šanse za dobijanje raka CT pretragom su vrlo male. Neki organi su osetljiviji na zračenje od drugih. Zračenje teži da nanese veću štetu ćelijama koje brzo rastu i dele se. Grudi, pluća, štitna žlezda i koštana srž imaju ćelije koje se brzo dele, pa su osetljivije od ostalih delova tela, poput mozga.
Mogućnost razvoja kancera je malo veća kod žena nego kod muškaraca. Takođe je veća kod dece, jer deca rastu i njihove ćelije se brže dele od onih kod odraslih.
Za mnoge ljude je CT snimanje vredno tog minimalnog rizika od izlaganja zračenju u odnosu na rezultate. Pregled na CT skeneru može pomoći lekarima da uoče opasne zdravstvene probleme i provere da li lečenje deluje. Ukoliko Vaše zdravstveno stanje iziskuje nekoliko snimanja u kratkom periodu, razgovarajte sa radiologom da li benefiti preovlađuju u odnosu na rizik od zračenja. Lekar će se pobrinuti da koristi koje biste imali od CT snimanja nadmaše nedostatke pre nego što vam ih preporuči.
Sve u svemu šanse da dobijete fatalni kancer bilo kojim CT snimkom su vrlo male.
Alergije na kontrasno sredstvo prilikom CT snimanja?
Lekar će možda želeti da tokom CT skenera primeni i intravensko (IV) kontrastno sredstvo na bazi joda za isticanje krvnih sudova, organa i drugih struktura.
Ako imate alergiju na jod ili ste u prošlosti imali reakciju na IV kontrastno sredstvo, još uvek možete da uradite CT snimanje sa kontrastom. Manje je verovatno da će moderno IV kontrastno sredstvo izazvati reakciju od starijih verzija kontrasta.
Takođe, ako imate osetljivost na jod, lekar Vas može unapred pripremiti steroidima kako bi smanjio rizik od reakcije. Ukoliko pored svega razvijete alergiju na kontrastno sredstvo, naš tim lekara je tu, spreman da pruži svu pomoć i otkloni eventualne alergijske tegobe.
Reakcije koje se mogu pojaviti usled aplikacije kontrasnog sredstva:
Blage reakcije: Ovo su relativno česte pojave kod 3% do 15% ljudi koji ih primaju. Većina ovih reakcija je blaga i uključuje osećaj topline, mučnine i povraćanja. Generalno, ovi simptomi se javljaju kratkotrajno i ne zahtevaju lečenje.
Umerene reakcije: Uključuju povraćanje, osip i otok, a javljaju se kod 0,02% do 2% ljudi koji prime kontrastno sredstvo. Često im je potrebno lečenje.
Teške, po život opasne reakcije: To uključuje anafilaksiju, i ove reakcije se javljaju kod 0,04% do 0,02% ljudi koji primaju kontrastno sredstvo.
Obavezno razgovarajte i obavestite svog lekara i tehničara o svim alergijama koje imate ili pitanjima u vezi sa potencijalnim reakcijama na kontrastno sredstvo.
Da li imam alergiju na jod – jodni kontrast?
Pitanje koje svi postavljaju pre zakazanog CT skenera je: „kako da znam da li imam alergiju na kontrast”? Za sada ne postoji dijagnostički i prognostički test koji može sa sigurnošću da predvidi rizik od neželjenih reakcija na jodna kontrastna sredstva. Rezultat kožnog testa nije pouzdan. Negativan kožni test ne znači da nećete rezviti alergiju na jodno kontrastno sredstvo. Ono što će Vas rendgen tehničar ili radiolog sigurno pitati je informacija da li jedete orahe ili orašaste plodove ili bilo koju namirnicu koja je bogata jodom kao prirodnim jedinjenjem. Ukoliko jedete ovakve namirnice bez ikakvih alergijskih reakcija, šansa da razvijete alergiju na kontrastno sredtsvo prilikom skeniranja je gotovo nemoguća. Svaka osoba tokom života uglavnom vrlo brzo otkrije da li je alergična na ove namirnice obzirom da su vrlo često zastupljene u ishrani.
Da li mogu na CT skener sa pejsmekerom?
Osobe koje imaju ugrađen pejsmeker mogu biti podvrgnute CT snimanju bez ikakvih problema i posledica na rad aparata i kvalitet samog snimanja.
Da li mogu na CT skener sa defibrilatorom?
Osobe koje imaju ugrađen defibrilator mogu biti podvrgnute CT skeneru. Ukoliko je aparat postavljen baš u regiji tela koji se snima – taj pregled vrlo verovatno neće biti pogodan za interpretaciju zbog materijala od koga je istoimeni aparat napravljen jer može prouzrokovati smetnje u slici (artefakte). U toj situaciji umesto CT koronarografije preporučuje se klasična koronarografija.
Da li mogu na CT skener sa protezom kuka ili protezom kolena?
Jedna od prednosti CT skenera u odnosnu na magnetnu rezonancu je i ta što se snimanje može obaviti ukoliko imate bilo kakav metal, ugradni materijal ili uređaj u telu. Osobe kojima je ugrađena bilo koja vrsta proteze kuka ili proteze kolena, koje imaju bilo kakav metalni materijal u telu, poput pločica na kostima, fiksatora, ili šrafova, konstrukcija ili šipki na kičmenom stubu mogu obaviti CT pregled. Ukoliko ste zabrinuti ili imate neke nedoumice, možete nas uvek pozvati na telefon 011/75-55-000 za sve vrste informacija.
Kada ću dobiti izveštaj sa CT snimanja?
Radiološki nalaz CT skenera najranije se može dobiti u okviru sat vremena nakon snimanja. Imajte u vidu da složenost pregleda i vrsta pregleda može uticati na dužinu vremena koja je potrebna radiologu da uradi precizan izveštaj. U slučaju kada se snima više segmenata tela, moguće je da ćete čekati i duže svoje rezulatate a svakako ih možemo poslati i na email adresu ukoliko ne želite da čekate u Puls kardiološkom centru. Uz svaki izveštaj, dobićete i CD sa snimkom skenirane regije tela.
Ko izvodi snimanje na skeneru?
Sam pregled na CT aparatu izvodi obučeni rendgen tehničar. Rendgen tehničar će prikupiti svu dokumentaciju koju ste doneli, razgovarati sa Vama i pružiti sve informacije u vezi samog CT snimanja. Kada ste dobili sve odgovore, tehničar će Vas pripremiti za pregled. Bićete zamoljeni da pređete u kabinet za CT dijagnostiku i legnete na sto, koji će se tokom snimanja pomerati ka aparatu koji pravi snimke. Komunikaciju sa osobljem tokom samog snimanja imate putem spikerfona a vizuelnu komunikaciju kroz staklo koje odvaja prostoriju u kojoj je smešten CT aparat od kontrolne sobe u kojoj sedi osoblje.
Kako da se pripremim za CT snimanje?
Svaka vrsta pripreme za pregled na CT aparatu se izvodi u prostorijama našeg Puls kardiološkog centra. Priprema se uglavnom sastoji od ispijanja određene količine vode, kako bi skenirani deo tela bio bolje snimljen. Postoje specijalne vrste pregleda na CT-u koje podrazumevaju unos lagane hrane na dan snimanja (abdomen, karlica). Našem timu lekara ćete takođe navesti i sve lekove koje koristite i eventualne tegobe i zdravstvena stanja koja imate.
Da li potrebna analiza krvi pre CT skeniranja?
Ukoliko je indikovan CT pregled mekih tkiva i krvnih sudova (mozak i krvni sudovi, meka tkiva vrata i krvni sudovi vrata, pluća, abdomen kao regija, karlica, krvni sudovi nogu) potrebno je da se urade analize iz krvi: Urea i Kreatinin. Ukoliko imate navedene rezultate koji nisu stariji od 15 dana, biće prihvaćeni kao validni. Ukoliko želite možete doneti već gotove analize ili ih možemo uraditi u Puls kardiološkom centru. Analize Uree i Kreatinina će biti spremne u roku od 20 minuta ukoliko se rade u našem Centru.
Sa koliko maksimalno kilograma osobe mogu na CT snimanje?
Vrlo često nas gojazne osobe pitaju sa koliko kilograma maksimalno mogu biti podrvgnute CT snimanju, s obzirom na dimnezije stola i samog otvora na CT skeneru. Nosivost stola 128-slajsnog Philips CT aparata je do 200kg. Pored telesne mase, uzevši u obzir dimenzije samog aparata, bitan je i obim. Prečnik otvora CT aparata iznosi 70 cm. Svakako nas možete pozvati da se konsultujemo ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi telesne mase i CT snimanja.
CT skeniranje ili magnetna rezonanca
Postoji nekoliko dijagnostičkih metoda i pregleda koji nam mogu dati informacije o strukturi vašeg tela, mekih tkiva, organa, krvnih sudova.
Najveća razlika između CT skenera i magnetne rezonance je u tome što MRI (magnetna rezonanca) koristi radio talase, a CT skener (računarska tomografija) rendgenske zrake. Najverovatnije će vam lekar na osnovu vaših tegoba dati preporuku da li treba da uradite magnetnu rezonancu ili CT skeniranje.
Ako vam je potrebna detaljnija slika mekih tkiva, ligamenata ili organa, lekar će vam obično predložiti magnetnu rezonancu. Takvi slučajevi uključuju: herniju diskova, oštećene ligamente, meka tkiva.
Ako vam je potrebna opšta slika područja poput vaših unutrašnjih organa ili snimanje usled frakture ili traume glave, snimanje krvnih sudova, obično se preporučuje CT skener.
Razlike između CT skenera i magnetne rezonance
I MRI i CT mogu da vide unutrašnje telesne strukture. Međutim, CT snimanje je brže i može dati slike tkiva, organa i strukture skeleta.
MRI je vrlo pogodan za snimanje slika koje pomažu radiolozima da utvrde da li u telu ima abnormalnih tkiva.
Iako su obe metode relativno niskog rizika, postoje razlike koje mogu učiniti svaku od njih boljom opcijom u zavisnosti od okolnosti.
Rizici CT skeniranja uključuju:
- moguća šteta po plod usled trudnoće
- vrlo mala doza zračenja
- potencijalna reakcija na upotrebu kontrastnih sredstava
MRI rizici uključuju:
- moguće reakcije na metale usled magneta
- glasni zvukovi uređaja koji uzrokuju probleme sa sluhom
- porast telesne temperature tokom dugih MRI snimanja
- klaustrofobiju
Vaš lekar može odabrati CT skener umesto MRI (magnetna rezonanca) jer je CT snimanje brže od snimanja magnetne rezonance. Osim toga, ako vam je neprijatno u malim prostorima, ukoliko ste klaustrofobični, CT skener je svakako bolji izbor.
MRI zahteva da budete u zatvorenom prostoru dok se oko vas čuju glasni zvukovi. Pored toga, magnetna rezonanca je dosta skuplja od CT snimanja.
Vaš lekar može odabrati CT snimanje umesto rendgenskog snimka jer skener pruža više detalja nego što to daje rendgenski snimak. CT skener se rotira po vašem telu i snima slike iz različitih uglova. Rendgen snima slike samo iz jednog ugla.
Reference:
Dijagnostika bolesti srca metodom kompjuterizovane tomografije, Ilić D. 2018. Zadužbina Andrejević
Kompjutorizirana tomografija – CT, Matematičko-fizički list, LXVIII 2 (2017. – 2018.)
