Oformili smo jedinstven Centar za moždani udar u Beogradu, kako bismo omogućili pacijentima najbržu pomoć u dijagnostikovanju šloga i lečenju posledica koje nastanu posle njega. Moždani udar ne mora biti fatalan i posle njega osoba može dobiti novu šansu za život! Ova činjenica i broj umrlih svake godine nisu u skladu, a glavni razlozi za to su neprepoznavanje simptoma na vreme i nepoznavanje prirode bolesti.
Zato smo pred sebe postavili još važnih ciljeva pored dijagnostike i lečenja, a to su edukacija o ovom problemu, ali i prevencija, koje ne mogu jedna bez druge. Izuzetno je važno znati što više o ovako rasprostranjenim i opasnim zdravstvenim problemima kako bismo u slučaju potrebe reagovali na vreme i spasili svoj ili život nekog u našem okruženju. Pokušaćemo da vam što bolje približimo prirodu problema, kako da prepoznate prve simptome i na koji način treba da reagujete.
Šta je moždani udar?
Moždani udar ili šlog se ne dešava odjednom, iako se mnogima može učiniti tako. Iza njega se nalazi problem a mi ga često godinama nismo ni svesni jer se razvija u tišini, ili pak simptome bolesti ne uočavamo i pripisujemo nečemu drugom. Nije neuobičajeno da osoba shvati da je bolesna tek nakon šloga, jer to može biti prvi očigledan znak da nešto nije u redu.
Šlog nastaje kada dođe do smanjenog ili prekinutog dotoka krvi bogate kiseonikom do mozga, usled začepljenja karotidnih arterija, nekih drugih krvnih sudova mozga ili usled pucanja krvnog suda u mozgu – moždana aneurizma. Karotidne arterije donose krv iz srca u mozak, u zavisnosti od toga gde se začepljenje desi i naravno u zavisnosti od toga kada je pacijent dobio pomoć, posledice će biti manje ili veće. Onaj deo mozga koji u tom trenutku ostane bez neophodne krvi biva oštećen i odumire.
Vrste moždanog udara
Postoje dve vrste moždanog udara na osnovu načina na koji on može nastati:
- Ishemijski – mnogo je češći i oko 85% slučajeva koji se dogode u toku godine spada u ovaj tip. On nastaje usled začepljenja krvnih sudova koji opskrbljuju mozak krvlju. Začepljenje krvnog suda se može desiti usled nastanka tromba ili usled koagulacije krvi, pa se ova vrsta deli na dve podvrste: trombotični i embolijski. Ishemijski udar je moguće izbeći ako vodimo zdrav život, hranimo se zdravo, izbegavamo poroke kao što su alkohol i duvan i upražnjavamo svakodnevno lagane fizičke aktivnosti. Osim toga, kontrole i preventivni pregledi nam mogu dati tačnu sliku o tome da li smo na dobrom putu da izbegnemo ovaj događaj.
- Hemoragijski – ovaj tip moždanog udara je ređi i javlja se usled krvarenja u mozgu. Kada krvni sud u mozgu pukne dolazi do krvarenja i nastanka oštećenja. Do pucanja najčešće dolazi usled problema sa visokim krvnim pritiskom ili zbog postojanja aneurizme.Aneurizma je deo krvnog suda na kom postoji neki problem, ili je slab ili istanjen i nažalost, dok ne pukne, pacijenti ne znaju da uopšte imaju ovaj problem.
Potrebno je pomenuti i tranzitorni ishemijski atak – TIA (mali moždani udar) koji nagoveštava da bi do pravog uskoro moglo da dođe.
Simptomi malog moždanog udara su slični kao i kod pravog. U ovoj situaciji blokada koja nastaje je kratka, brzo nestaje, pa se zbog toga neće desiti oštećenje mozga. To ipak ne znači da je pacijent bezbedan i da treba da ga ignoriše. Čak i kada simptomi blagog moždanog udara brzo prođu treba se javiti hitno doktoru, kako bi se proverilo stanje i kako bi bio sprečen pravi šlog.
Kako najbrže ustanoviti da li je u pitanju moždani udar?
Postoji brzi test – FAST TEST (face, arms, speech, time – lice, ruke, govor, vreme) koji veoma efikasno može da se upotrebi za prepoznavanje moždanog udara:
- lice (face) – u slučaju šloga lice osobe koja ga proživljava je s jedne strane iskrivljeno, opušteno, ne može da se nasmeje
- ruke (arms) – zbog oslabljenih motoričkih sposobnosti pacijent ne može ispružiti obe ruke
- govor (speech) – osoba ne može da priča razgovetno ili ne razume pitanja
- vreme (time) – vreme u okviru kog će pacijent dobiti negu je jako važno i od toga zavisi ishod, što pre dobije pomoć, šanse za oporavak su veće!
Prvi simptomi moždanog udara
U najvećem broju slučajeva među prvim simptomima moždanog udara su:
- osećaj bola u predelu potiljka
- vrtoglavica
- izmenjeno stanje svesti
- mučnina
- problemi sa vidom, duple slike
Simptomi moždanog udara
Simptomi moždanog udara su brojni i mogu se razlikovati kod muškaraca i kod žena. Često se odjednom javlja više njih, ali ne moraju svi:
- problemi sa kretanjem, ravnotežom i koordinacijom
- utrnulost ili slabost lica ili nekog dela tela, ruke, noge samo sa jedne strane koja se javlja iznenada
- iznenadni problemi sa govorom, razumevanjem govora, zbunjenost
- poteškoće sa vidom koje mogu zahvatiti jedno ili oba oka
- vrtoglavica
- jaka glavobolja koja se javlja iznenada
Neki simptomi su posebno karakteristični za žene:
- iznenadni bol u licu, rukama, nogama
- mučnina
- štucanje
- slabost celog tela
- lupanje srca
- bolovi u predelu grudi
- kratak dah
Kada se javiti lekaru ako sumnjamo na moždani udar?
Ako ste prepoznali znake koji mogu upućivati na šlog kod vas ili nekog u vašem okruženju treba da znate da nemate vremena za čekanje. Što pre pacijent dobije pomoć, veće će biti šanse da pomoć bude delotvorna.
Danas su procedure dijagnostike i načina na koji se sprovodi lečenje dobro poznate i ispitane i zaista je moguće pomoći velikoj većini pacijenata ako se jave na vreme.
Prema istraživanjima čak u 85% slučajeva moguće je izbeći fatalan ishod kod moždanog udara u slučaju hitnog javljanja lekaru.
Prvih nekoliko sati, tačnije najkasnije do 4 sata je kritičan i važan period u kom osoba mora dobiti pomoć kako bi imala šanse za povoljan ishod posle moždanog udara.
Lečenje posle moždanog udara
Lečenje i saniranje posledica posle podrazumevaju terapiju, kontrole, a često i uključivanje fizijatra u sam proces u slučaju kad su posledice na telo pacijenta veće. Što pre se počne sa rehabilitacijom to je bolje. Lečenje, oporavak i povratak funkcija zavise od toga koji deo mozga je pogođen, koliko je oštećenje i koje funkcije su izgubljene, a naravno i od stanja pacijenta, njegovih godina, pridruženih bolesti i slično.
Kako sprečiti moždani udar
Prevencija je ključna u suzbijanju ovog problema. Uvođenjem zdravih navika u svoju svakodnevicu učinićemo najviše. Pod tim mislimo na zdravu, umerenu ishranu, održavanje idealne telesne težine, kretanje, izbegavanje pušenja i korišćenja alkohola i ostalih štetnih supstanci.
Zapravo prevencija nije toliko teška, niti nemoguća, mnogo teže je izboriti se sa poslediocama moždanog udara.
Postoje i faktori zbog kojih se može desiti šlog, a na koje ne možemo da utičemo kao što su genetske predispozicije i starost, ali preventivni pregledi nam tu mogu pomoći u praćenju stanja, pa je moguće reagovati na vreme, pre nego što dođe do samog problema. Preventivni pregledi i kontrolisanje krvne slike, triglicerida, holesterola i šećera treba da budu nešto što ćemo raditi na godišnjem nivou, kako bismo na vreme primetili promene koje nas mogu dovesti u opasnost.
U Kardiološkom centru Puls imamo specijalno formirane pakete usluga koji obuhvataju preglede važne za dijagnostiku bolesti i stanja, pa među njima i paket za ispitivanje etiologije moždanog udara. Na jednom mestu možete dobiti celokupnu uslugu od dijagnostičkih analiza do lečenja i intervencija.
Nudimo vam najbržu i najkvalitetniju uslugu u ovom delu Evrope. Zakažite pregled kod nas, čuvajte svoje zdravlje!
