Do suženja koronarnih arterija dolazi zbog nakupljanja plaka u koronarnim arterijama koje snabdevaju srčani mišić. Ovo nakupljanje plaka uzrokuje sužavanje arterije, stanje poznato kao ateroskleroza, i dovodi do poremećaja protoka krvi u srcu. A bez pravilnog protoka krvi, srce ne dobija dovoljno kiseonika, što oštećuje srčani mišić i povećava rizik od srčanog udara.
Razlika između metalnog stenta i stenta obloženog lekom
S obzirom na to da se stent pokazao kao efikano rešenje za bolest koronarnih arterija, vremenom su unapređivani njihov kvalitet i funkcionalnost. Tako se, pored postojećih standardnih stentova, od 2000-ih godina primenjuju stentovi obloženi lekom ili DES (Drug-eluting stents) koji su razvijeni da bi se smanjila visoka stopa restenoze i naknadna potreba za ponovnom revaskularizacijom metalnim stentom.
Naime, kada se stent prvi put postavi u arteriju, unutar i oko njega formira se novo tkivo iz zdravih (endotelnih) ćelija koje oblažu zid arterije. To tkivo sprečava zgrušavanje krvi dok teče kroz stent. Međutim, ispod zdravog tkiva može se formirati ožiljak koji svojim rastom može ponovo da dovede do suženja arterije. Primenom stenta obloženog lekom arterija se širi, a lek pomaže da arterija ostane otvorena za neometan protok krvi.
Ova vrsta stenta je trajno rešenje. Jednom postavljen, traje doživotno i pacijent ga dobro podnosi. Klinička ispitivanja su potvrdila da se primenom stentova obloženih lekom retko javljaju potrebe za ponovnom intervencijom.
U Puls kardiološkom centru koriste se savremeni stentovi koji mesecima otpuštaju lek za sprečavanje restenoze i kao takvi predstavljaju trajno rešenje za suženje koronarnih arterija.
To ne znači da su stentovi sa lekom potpuno istisnuli metalne stentove iz upotrebe. Iako nemaju lek, nisu zastareli. U zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenta, interventni kardiolog određuje vrstu stenta koju će primeniti.
Koja je procedura za postavljanje stenta obloženog lekom?
Postavljanje stenta obloženog lekom radi se tokom kateterizacije srca. Interventni kardiolog tokom ovomg minimlno invanzivnog postupka pravi mali rez u preponama ili ruci i ubacuje tanku cevčicu – kateter sa balonom na kraju u krvni sud.
Koristeći kontrastno sredstvo i rendgenske snimke, lekar vodi kateter prema koronarnoj arteriji. Tada naduvaju balon i guraju plak uz bočne strane arterije da bi ga otvorili. Kada se arterija otvori, lekar postavlja stent koji otpušta lek na zidove arterije. Nakon operacije, pacijent mora da uzima lekove za razređivanje krvi.
Srčana kateterizacija izvodi se u posebno opremljenoj Angio – sali koju rade eksperti interventne kardiologije i radiologije PULS kardiološkog centra.
Prednosti stentova obloženih lekom
Stentovi kojiotpuštaju lek mogu pomoći u smanjenju nakupljanja plaka u arterijama i povećati protok krvi u srcu što može da ublažiti bol u grudima.
Ovi tipovi stentova takođe smanjuju vaše šanse da se arterije ponovo suze u poređenju sa drugim metodama lečenja (drugim stentovima, angioplastikom). Postavljanje stenta je takođe manje invazivno sa kraćim vremenom oporavka od uobičajene operacije na otvorenom srcu (ugradnja bajpasa).
Minimalni rizici ugradnje stenta
Stentovi obloženi lekom bezbedni su i efikasni za većinu ljudi. Kao i svi lekovi, postupci i medicinski uređaji, postoje veoma mali koji uključuju:
- Pojavu krvnog ugruška
- Oštećenje vašeg krvnog suda od katetera
- Infekcija
- Alergijska reakcija na kontrastno sredstvo
- Alergijska reakcija na stent
- Nepravilan srčani ritam
Terapija lekovima protiv zgrušavanja krvi
Budući da ugradnja stenta podrazumeva primenu lekova protiv zgrušavanja krvi, potrebno je da sa svojim lekarom promenite ili prilagodite postojeću terapiju koju uzimate.
