Hipotenzija – nizak krvni pritisak

Merač krvnog pritiska koji pokazuje niske vrednosti
Ako ste uočili da vam je pritisak nizak, sigurno vas zanima i da li je to razlog da posetite doktora. 

 

Opšte je poznato da visok pritisak zahteva obraćanje stručnim licima i da lečenje na svoju ruku nije poželjno i može biti opasno. Visok krvni pritisak predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za infarkt i moždani udar i potrebno ga je prilično ozbiljno shvatiti i pratiti.

 

S druge strane pojava niskog pritiska u najvećem broju slučajeva nije opasna, posebno ako uz nju nemate neke druge simptome i osećate se dobro. Ipak nekad i on može biti znak da se nešto dešava u telu pacijenta i da možda postoji neki problem. Tada se uz nizak pritisak javljaju i drugi simptomi. Ukoliko se nalazite u takvoj situaciji, poseta kardiologu treba da vam bude opcija.

 

Ako ste rešili da potražite kardiologa u Beogradu treba da znate da u Kardiološkom centru Puls rade najbolji specijalisti iz oblasti kardiologije u zemlji. Kod nas vas na jednom mestu čekaju najbolji stručnjaci i najbolje organizovan i opremljen prostor gde možete uraditi sve analize u vezi sa srčanim problemima.

Šta je nizak krvni pritisak?

Žena pati od vrtoglavicePod niskim krvnim pritiskom odnosno hipotenzijom se podrazumeva kada je gornji (sistolni) pritisak manji od 100mmHg, a donji (dijastolni) manji od 60mmHg. Sistolni pritisak se odnosi na pritisak koji vrši krv na zidove krvnih sudova u trenutku kada srce pumpa krv, a dijastolni u trenutku kad su arterije opuštene, a srce se puni krvlju.

 

Ove vrednosti nisu retkost, posebno kod mlađih osoba ženskog pola. Veoma često ljudi nisu ni svesni da im je pritisak niži jer nemaju tegobe, takav nizak pritisak nije opasan. S druge strane, kada se uz niske vrednosti javljaju još neki simptomi, tada bi se ipak trebalo obratiti lekaru kako bi se tačno utvrdio razlog za to stanje. Čak ni tada, uz simptome, ne znači da ste u opasnosti, ali tačan sud ipak treba da donese stručno lice. Ovo je posebno preporučljivo ako su pacijenti starije osobe. 

 

Postoje tri faze niskog pritiska: 

  • 100/70 mmHg
  • 90/60 mmHg
  • 70/60 mmHg

 

Prva je veoma česta i najčešće ne izaziva simptome, dok se kod druge dve mogu javiti posledice.

 

Postoji četiri vrste niskog pritiska odnosno hipotenzije:

 

  • Primarna – kod ove vrste hipotenzije je nemoguće tačno utvrditi uzrok, nije opasna i donekle se može objasniti načinom života, genetskim predispozicijama i mestom gde se živi. Pritisak je snižen trajno. Nazivamo ovo stanje još i idiopatskom ili konstitucionalnom hipotenzijom.

 

  • Sekundarna – ona nastaje usled nekih drugih bolesti kao što su problemi sa štitnom žlezdom, neuropatija, srčana oboljenja, dijabetes, Parkinsonova bolest, infekcija, krvarenja, depresija itd. Osim toga i određeni lekovi mogu sniziti pritisak.

 

Tada je neophodno lečiti uzrok kako bi se otklonio ovaj problem koji dolazi kao posledica primarnog stanja.

 

  • Ortostatska – dešava se nekim ljudima kada naglo menjaju položaj, odnosno kada iz ležećeg prelaze u sedeći ili kada ustaju sa stolice.

 

U toj situaciji određena količina krvi odlazi u noge, a desna strana srca i mozak dobijaju smanjenu količinu krvi, pa periferni nervni sistem reaguje na to. Kada razlika u pritisku nije velika, odnosno kada gornji padne za 5 do 10 mmHg, a donji za 3 do 5 mmHg obično se ništa ne dešava. Kada je pad veći može se osetiti malaksalost, nesvestica, drhtavica, znojenje, grčevi, zamućen vid, pa čak i kratkotrajno gubljenje svesti.

 

Ovo je posebno neprijatno starijim osobama, posebno onima koji generalno imaju problem sa ravnotežom.

 

  • Postprandijalna – dešava se posle jela i uobičajena je kod starijih ljudi.

Simptomi niskog krvnog pritiska

Veoma često nizak pritisak dolazi bez simptoma, posebno zato što je nekim ljudima to uobičajeno stanje. Ako se i javi sa simptomima to su obično neki od sledećih:

 

  • malaksalost
  • mučnina
  • hladne ruke
  • bledilo
  • zamućen vid
  • znojenje
  • nesvestica
  • loša koncentracija
  • kratkotrajno gubljenje svesti

Kako podići nizak pritisak?

Načini na koji ćete se boriti sa ovim zavisiće od celokupnog vašeg stanja. Nizak pritisak koji ne donosi sa sobom neprijatnosti i ne otežava vam svakodnevno funkcionisanje ne treba lečiti, pa ne morate da se trudite da podignete pritisak. Ako su simptomi blagi možda neće biti potrebe da radite bilo šta drugačije u životu osim da malo povedete računa o tome da unosite malo više soli ili da ponekad popijete kafu, jer kofein može da utiče na pritisak.

 

Kada znate da vam pritisak opada u slučajevima naglog ustajanja iz kreveta ili sa stolice, vodite računa da to radite lagano, kako biste izbegli neprijatnosti. Ponekad doktori savetuju uvođenje fizičke aktivnosti u cilju borbe sa niskim pritiskom. Ako je hipotenzija sekundarnog karaktera, odnosno ako nastaje kao posledica neke bolesti, prioritet će biti njeno lečenje. Moguće je i lekovima ili kombinacijama lekova uticati na održavanje pritiska u okviru normalnih vrednosti.

Da li je nizak pritisak opasan?

Na ovo pitanje ne možemo dati samo odgovor da ili ne. Možemo vam doneti dosta dobre vesti i reći da u većini slučajeva nije opasno stanje. Ogroman broj zdravih ljudi jednostavno ima niže vrednosti i oni funkcionišu bez problema, nemaju nikakve tegobe.

 

Osobe koje se leče od hipertenzije odnosno visokog pritiska treba da vode računa o njegovim vrednostima svakako, ali ako primete da su manje od normalnih to treba da im bude alarm da se jave lekaru. Nizak pritisak kod pacijenata koji leče visok može biti znak da je potrebno regulisati terapiju ili slično. Oni treba da se posavetuju sa doktorom šta da rade i kako da postupaju u tim situacijama. Posebno se često ovo dešava leti kada se krvni sudovi šire, a pacijenti se uz to znoje i ne piju dovoljno tečnosti, ali jedan od razloga može biti i već pomenuto nepravilno ili neodgovarajuće uzimanje medikamenata.

 

Opasan pad pritiska se dešava kada se pacijentu iskomplikuje srčana bolest, pa dođe do moždanog ili srčanog udara, ali i kod krvarenja ili opekotina. Tada je prioritet što pre pozvati hitnu pomoć.

 

Doktorka meri pritisak pacijentu na pregledu

Kako izgleda pregled kod kardiologa?

Pregled kod kardiologa podrazumeva uzimanje anamneze, merenje pritiska, a ponekad i još neke dijagnostičke metode. Za pritisak je važno utvrditi da li je primaran ili sekundaran.

 

Osim merenja pritiska u različitim položajima tela, trebalo bi uraditi kompletnu krvnu sliku, glukozu i analize u cilju proveravanja rada bubrega. Pored toga, 24-satno praćenje pritiska je takođe jedna od važnih i pouzdanih analiza koje ne treba preskočiti. Sve ovo vam je dostupno na jednom mestu – u Kardiološkom centru Puls.

 

Zahvaljujući organizaciji koja je usmerena na brzo obezbeđivanje svih neophodnih analiza i njihovih rezultata kod nas je moguće sve završiti u toku jednog dana. Od trenutka kada dođete kod nas do dijagnoze vas deli dva sata i to u slučaju kada obavljamo više analiza ili one koje duže traju.

 

Naš tim kardiologa vam je uvek na raspolaganju kakve god tegobe da imate, ali i u slučajevima kada biste želeli da obavite preventivne preglede. Tu smo da vas edukujemo i lečimo. Najbolji smo saveznik u borbi svakog pojedinca za zdravlje svog srca.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor