Oboljenja zalistaka su dobro proučena i postoji niz načina na koji je moguće sprovesti lečenje, ali ipak ogroman značaj ima trenutak u kom je bolest otkrivena.
Kada je dijagnoza stigla u poznijoj fazi, lečenje će biti teže, a verovatno će zahtevati i operacije srčanih zalistaka.
Što se ranije problem otkrije i što je ranije pod kontrolom lekara, ishod će biti povoljniji za pacijente.
Šta su srčani zalisci?
Srčani zalisci predstavljaju anatomske strukture čija je funkcija izuzetno važna za zdravlje i funkciju srca. Oni su zaduženi za to da krv ide u jednom smeru kroz srčane šupljine, ali i za jednosmeran tok krvi iz srca dalje u velike krvne sudove.
Postoji četiri srčana zaliska, dva se nalaze na levoj strani (mitralni i aortni), a dva na desnoj (trikuspidalni i pulmonalni):
- Mitralni (bikuspidalni) – ovaj zalistak je smešten između leve pretkomore i komore, sastoji se od dva lista (prednji i zadnji).
- Trikuspidalni – ovaj zalistak je smešten između desne pretkomore i komore i sastoji se od tri lista (prednji, zadnji i septalni).
- Aortni – nalazi se između leve komore i aorte i omogućava jednosmeran tok krvi iz komore u aortu.
- Pulmonalni – nalazi se između desne komore i plućne arterije i omogućava jednosmeran tok krvi iz srca u plućnu arteriju.
Trikuspidalni i mitralni zalistak se zajeno označavaju i imenom atrioventrikularni (AV) zalisci, jer su oni spojeni sa fibroznim skeletom srca i dele srčane komore od pretkomora, a pored toga omogućavaju jednosmeran tok krvi iz pretkomora u komore.
Polumesečasti zalisci su aortni i pulmonalni.
Srčani zalistak i šum na srcu
Šum na srcu je izuzetno česta pojava, posebno kod dece. U veoma malom broju slučajeva kod njih on jeste razlog za brigu i dalja ispitivanja.
Kada su deca u pitanju, on je posledica neke urođene srčane mane, dok kod odraslih odražava neki problem koji postoji sa srcem, koji može biti urođen ili stečen.
Srčani zalisci, čija glavna funkcija jeste propuštanje krvi u jednom pravcu, mogu biti uzrok pojave šuma.
Ako posmatramo fazu srčanog ciklusa u kojoj se šum javlja, on može biti sistolni i dijastolni. Sistolni šum je najčešće bezopasan, odnosno fiziološki, dok je dijastolni patološki, tačnije predstavlja problem i razlog za lečenje.
Šum na srcu je lako uočiti. Lekar opšte prakse ga može čuti običnim pregledom pomoću stetoskopa i u većini slučajeva se tako i dešava, pa on dalje upućuje pacijenta kod kardiologa.
Koja oboljenja srčanih zalistaka postoje?
- Aortna stenoza
Predstavlja oboljenje aortnog zalista koje podrazumeva pojavu suženja aortnog otvora, zbog čega nastaje problem sa tokom krvi iz leve komore u aortu. Ovo oboljenje može biti urođeno ili stečeno.
Ako je urođeno, tada obično kod pacijenata može da se primeti više ili manje listića nego što bi trebalo u sastavu zalista. Prvi simptomi se obično ne javljaju odmah, po rodjenju, čak ni u detinjstvu, nego kasnije u trećoj deceniji.
Stečena aortna stenoza može doći kao posledica reumatske groznice ili ateroskleroze. Zapravo, u poslednjim decenijama je drugi razlog zastupljen kod 90% ljudi obolelih od aortne stenoze.
Simptomi često izostaju kada je u pitanju ova bolest, kao i kod većine drugih kardiovaskularnih bolesti, posebno u ranim fazama. Nekada se otkriva i slučajno na sistematskim pregledima, a kada pokrene simptome, tada se već razvila i značajnije opteretila srce. Ako se ne leči, ova bolest dovodi do smrtnog ishoda kod pacijenata sa simptomima. U prvih pet godina umre 50% simptomskih pacijenata, a u roku od 10 godina 90%. Pacijenti koji se podvrgnu lečenju imaju mnogo bolje šanse za normalan i kvalitetan život, jer su načini lečenja pouzdani i efikasni.
- Aortna insuficijencija
Ovaj tip bolesti podrazumeva problem sa osnovnom funkcijom zaliska, a to je omogućavanje jednosmernog toka krvi, u ovom slučaju iz leve komore u aortu. Kod pacijenata sa aortnom insuficijencijom, zalistak ne funkcioniše dobro, pa dolazi do vraćanja krvi iz aorte u komoru.
Ova bolest može biti akutna i hronična. Akutna se razvija naglo i brzo napreduje, dok se kod hronične simptomi polako razvijaju i napreduju.
U zavisnosti od faze u kojoj se pacijent nalazi zavisi i koliko će lečenje biti uspešno. Kada su u pitanju pacijenti sa lakom ili srednje teškom slikom, stopa preživljavanja je od 80-90%. Čak i kada osoba ima teži oblik ove bolesti, ako se obavi operacija zaliska na vreme, prognoze su dobre.
- Mitralna insuficijencija
U slučaju ove bolesti dolazi do vraćanja krvi iz leve komore u levu pretkomoru u toku sistole.
Razlozi za pojavu ove bolesti mogu biti prolaps mitralnog zaliska i problemi sa funkcijom papilarnih mišića usled ishemijske bolesti.
Veoma često prođu godine pre nego što se pojave prvi simptomi problema sa mitralnim zaliskom.
- Mitralna stenoza
Priroda ove bolesti je vezana za reumatski endokarditis i veoma retko je naslednog karaktera. Ona podrazumeva suženje otvora između leve pretkomore i leve komore, zbog čega je i protok krvi otežan.
- Trikuspidalna insuficijencija
Trikuspidalnu insuficijenciju karakteriše nedovoljno dobro zatvaranje usled čega se krv vraća iz desne komore u desnu pretkomoru. Ona najčešće nastaje kao posledica plućne hipertenzije, infektivnog endokarditisa, reumatskog endokarditisa, tumora, i zbog loše funkcije papilarnih mišića zbog ishemijske bolesti.
Koji su simptomi znak oboljenja srčanih zalistaka?
Oboljenja srčanih zalistaka ne daju odmah neke znake za uzbunu. Nekada može proći i deset godina do prvih nelagodnosti i osećaja da nešto nije u redu.
Osobe kod kojih je došlo do razvijanja problema sa nekim od zalistaka ili sa više odjednom mogu osetiti:
- malaksalost
- umor
- lupanje srca
- probleme sa disanjem
- kašljanje ili iskašljavanje
- vrtoglavicu
- nesvesticu
- bol ili nelagodnost u grudima
- otoke u potkolenicama
- nelagodnost kad se leži na ravnom
Simptomi koji upućuju da je došlo do napredovanje bolesti mogu biti:
- gubitak svesti
- jak, angiozni bol
- zamaranje i gušenje u ležećem položaju
Kako se dijagnostikuju oboljenja srčanih zalistaka?
Dijagnostika teče u sledećih nekoliko koraka:
- klinički pregled i uzimanje anamneze – pacijent treba da detaljno opiše simptome i vreme kada se pojavljuju
- ehokardiografija (ultrazvuk srca) – neinvazivna i izuzetno precizna metoda snimanja srca, nezaobilazna u ovoj situaciji jer daje uvid u anatomiju srca
- elektrokardiografija (EKG) – neinvazivna metoda beleženja električne aktivnosti srca
Lečenje bolesti srčanih zalistaka
U zavisnosti od godina, stanja pacijenta, faze bolesti specijalista kardiologije će preporučiti najpogodniji način lečenja.
Prvi način podrazumeva korišćenje lekova čije dejstvo, nažalost, ne sprečava progresiju bolesti, ali utiče na subjektivan osećaj i simptome.
Drugi način je operacija srčanih zalistaka.
Operacija srčanih zalistaka spada u minimalno invazivne intervencije. Opet u zavisnosti od potrebe, radi se rekonstrukcija ili zamena zalistaka. Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od operacije srčanih zalistaka sprovodi se transkateterska implantacija. Najučestalije je izvođenje hirurške intervencije u cilju zamene aortnog zaliska.
Proteza koja se postavlja umesto prirodnog zaliska može biti mehanička ili biološka. Biološka proteza je od svinjskog ili goveđeg zaliska i rok trajanja je oko 10 godina, što u većini slučajeva znači da će pacijent morati da ima još operacija zamene. Mehanička traje doživotno, ali i podrazumeva redovno uzimanje lekova koji razređuju krv. Kada se ugrađuje biološka proteza, lekovi za razređivanje krvi se kraće koriste.
Svaka proteza ima svoje prednosti i situacije u kojima su bolje. Intervencija koja podrazumeva rekonstrukciju zaliska se radi najčešće kod mitralnog zaliska. Ono što je ovde prednost jeste očuvanje zaliska, pa lekovi koji razređuju krv nisu potrebni pacijentu. Ako imate nedoumice u vezi sa ovim oboljenjima i zanima vas koja metoda lečenja je najbolja i najbezbednija za vas, zakažite pregled kod nekog od naših kardiologa.
