Svakog dana u svetu od srčanog udara umre oko 50.000 ljudi. U Srbiji se registruje svaki dan oko 60 srčanih udara, od kojih on bude fatalan za otprilike 13 osoba.
Zbog ove ogromne učestalosti infarkta izuzetno je važno na vreme obavljati preventivne preglede kod kardiologa, a najbolji kardiolog u Beogradu i najbolja usluga čekaju vas u Kardiološkom centru Puls.
Ako niste bili toliko revnosni u praćenju i kontrolisanju svog zdravstvenog stanja, pa čak i ako jeste i svesni ste da vam preti opasnost od ovog problema potrebno je da znate koji znaci infarkta se mogu pojaviti i kada i kako reagovati na njih.
Uostalom, ne samo zbog sebe, već i zbog svojih bližnjih, treba da znate što je više moguće o koronarnim bolestima, njihovoj prevenciji, prepoznavanju kada se razviju i opasnostima koje nose za sobom.
Iako nam se to često čini, infarkt ne nastupa odjednom! Koronarna bolest se postepeno u tišini razvija, a prvi simptomi dolaze jako kasno i zato se u samo 3% slučajeva otkriva u ranim fazama. Kada dođe do infarkta bolest je već u punom jeku, ali i tada se ne treba prepustiti nego uhvatiti u borbu s njom.
Prepoznavanjem simptoma srčanog udara i hitnim javljanjem lekaru, možemo spasiti život sebi ili osobi u našoj blizini koja je ugrožena! Osim toga, blagovremena reakcija će značajno uticati na povećanje mogućnosti da posledice posle udara budu manje, pa samim tim i oporavak lakši!
Pažljivo čitajte sledeće redove jer informacije koje dobijete jednog dana mogu vam biti od životne važnosti.
Zašto nastaje srčani udar?
Srčani udar ili infarkt je stanje opasno po život i u velikom procentu situacija, ako se ne reaguje i ne potraži pomoć na vreme, srčani udar prouzrokuje smrt. On može nastupiti usled začepljenja krvnih sudova plakom ili usled dospevanja tromba i začepljenja krvnih sudova iz tog razloga.
Infarkt podrazumeva situaciju u kojoj srce biva uskraćeno za normalan dotok krvi, kiseonika i drugih hranljivih materija iz navedenih razloga.
Što duže pacijent ne dobija pomoć, posledice po srčani mišić su veće, a na kraju i fatalne. Najkritičniji period kada nastaju najveća oštećenja je period od dva sata posle srčanog udara. Dakle, vremena za čekanje nema!
Kako da znam da li sam ugrožen?
Odlaskom na preventivne preglede i rađenjem osnovnih laboratorijskih analiza u sklopu pregleda dobićemo od kardiologa prilično jasnu sliku koliko smo ugroženi i koja je verovatnoća za razvoj koronarne bolesti i infarkta kao posledice koronarne bolesti.
Procenu kardiovaskularnog rizika, preventivne i dijagnostičke preglede moguće je uraditi kod nas, a do termina vas deli samo jedan poziv. Uvek smo dostupni i organizovani tako da kod nas nema dugih lista čekanja.
Pomoći ćemo vam da donesete odluku da li vam je neophodan pregled i kakav pregled je najbolji za vas i situaciju u kojoj se nalazite. Ako se prepoznate u sledećim faktorima, pozovite nas.
Na verovatnoću za razvoj koronarne bolesti i infarkta utiču sledeći faktori:
Genetika
Ukoliko u porodici imamo članove kod kojih se razvila koronarna bolest, veća je verovatnoća da ćemo i mi oboleti u nekom momentu u toku svog života.
Pol
Dosadašnje praćenje statističkih podataka je pokazalo da su muškarci ugroženija kategorija, pa čak i godine ne spadaju u olakšavajuću okolnost, jer je veća verovatnoća da će se infarkt desiti mlađem muškarcu, nego mlađoj ženi.
Dakle muškarci imaju veću mogućnost da ranije razviju ove probleme. To naravno ne znači ni da su žene u mnogo boljem položaju, jer je infarkt čest i kod njih.
Starost
Godine značajno utiču na povećanje mogućnosti za razvoj ove bolesti. To, nažalost, ne znači da se koronarna bolest i infarkt ne dešavaju mlađim ljudima. Najveći broj registrovanih bolesnika ima od 30 do 70 godina, a u poslednje vreme ima sve više dvadesetogodišnjaka u ovoj statistici. Dakle, što ste stariji opasnost je veća, ali već u ranijim godinama treba da mislite na svoje srce i krenete sa redovnim kontrolama.
Način života
Možda i najviše na razvoj ovih problema utiču način ishrane i način na koji upravljamo svojim životom. Ishrana puna lošeg holesterola, šećera i masti, gojaznost, pušenje, konzumiranje alkohola su put koji vodi do zdravstvenih problema. Osim toga, velika boljka modernog čoveka je i pasivnost. Kombinacija loše ishrane, loših navika i nedostatka fizičke aktivnosti ne može doneti ništa dobro srcu.
Ono što je ohrabrujuće, jeste činjenica da ako vodimo računa o ovim stvarima šansa da doživimo zdravu i bezbrižnu starost je velika.
Koji su rani simptomi srčanog udara?
Jako često, čak u 50% slučajeva pre infarkta će se pojaviti rani simptomi koje ne treba zanemariti. Reagovanje na njih i hitan odlazak kod lekara spašavaju život! Često ti simptomi nisu jako izraženi, pa čak i ako nas zabrinu, postoji verovatnoća da ćemo sačekati još da vidimo hoće li proći i na taj način se gubi dragoceno vreme.
Koliko pre infarkta će se javiti, zavisi od osobe do osobe. Neki pacijenti su svedočili o znacima koje su uočili i mesec dana pred infarkt.
Najčešći rani simptomi podrazumevaju:
- povremene bolove u grudima blagog intenziteta
- bolove u predelu vrata, ramena, vilice
- preznojavanje bez razloga
- pojavu mučnine i povraćanje
- osećaj nesvestice i vrtoglavice
- nedostatak vazduha
- izraženu anksioznost
- konfuziju
Infarkt je veoma dugo i veoma intenzivno predmet istraživanja najvećih stručnjaka. Do tih detalja je analiziran, da postoje i zaključci koji simptomi su izraženiji kod muškaraca, a koji kod žena.
Osim toga, načini za lečenje su sve brojniji, sve manje invazivni i sve efikasniji, ali je i dalje presudno koliko se brzo javite lekaru.
Uvreženo je mišljenje da je jak, nepodnošljiv bol znak srčanog udara i onda ako osoba ne oseti baš to, veruje da je nešto drugo u pitanju. Nije sve tako jednostavno, davno je prevaziđeno mišljenje da je samo ovaj simptom znak ovog problema. Spektar znakova je širok, neki čak i nisu tako jako izraženi ili nas mogu navesti da pomislimo da je nešto drugo u pitanju.
Ako prepoznate bilo koji znak među navedenim, bolje se javite lekaru. Čak i ako na kraju bude ustanovljeno da je lažna uzbuna i da infarkta nije bilo, bolje je da utrošite neko vreme na kontrolisanje zdravlja svog srca, nego da ne reagujete i pretrpite velike posledice.
Simptomi srčanog udara kod žena
- jak pritisak ili bol u grudnom košu, koji može biti centralizovan ili se širiti u levu ruku
- osećaj umora ničim izazvanog koji zna da traje nekoliko dana
- teški umor koji se javlja iznenada
- problemi sa spavanjem
- anksiozni osećaj
- problemi sa probavom ili pojava bola koji liči na prisustvo gasova u digestivnom traktu
- pojava vrtoglavice
- kratk dah
- bol u predelu gornjeg dela leđa, ramena ili grla
- bol u vilici
- bol koji prelazi u vrat
Simptomi srčanog udara kod muškaraca
- jak, anginozni bol u grudima
- pojava pritiska u grudima, kao da je nešto jako teško selo na grudi, plus se uz to može javiti osećaj stezanja (stezanje može nestajati i vraćati se, može biti kontinuirano)
- bol ili nelagodnost u gornjem predelu tela, koji se može širiti na ruke, levo rame, leđa, vrat, vilicu ili stomak
- ubrzan ili nepravilan rad srca
- nelagodan osećaj u stomaku koji podseća na probleme sa varenjem
- osećaj nedostatka vazduha, problemi sa disanjem
- pojava vrtoglavice
- osećaj nesvestice
- oblivanje hladnim znojem
Kada nastupi infarkt samo stručno lice može pružiti spasonosnu pomoć i potrebno je što pre pozvati hitnu pomoć i doći do bolnice. U bolnicama i kardiološkim centrima se nalazi oprema potrebna za intervencije koje će omogućiti ponovno uspostavljanje normalnog funkcionisanja krvotoka i srca. Tu vas čekaju i stručnjaci koji su osposobljeni za izvođenje ovih intervencija i za dalje lečenje.
Zahvaljujući Centru za bol u grudima, koji smo oformili u cilju što brže i efikasnije reakcije kada se jave pacijenti sa tim problemom, kod nas možete dobiti najbržu i najdelotvorniju pomoć. Pozovite Kardiološki centar Puls.
Reference:
Moždani udar – epidemija koja traje, Raičević R. Vojnosanitetski Pregled 2009; 66(10): 777–778.
Akutni ishemijski moždani udar, novembar 2004, Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi Ministarstvo zdravlja Republike Srbije
