Aritmije ili poremećaj srčanog ritma kod dece veoma se često javljaju kod dece i uglavnom nepotrebno zabrinu roditelje. Međutim, iako aritmija može da bude prolazna i bezopasna, procenu stanja treba da donese isključivo dečiji kardiolog. Uobičajeni simptomi aritmije kod dece uključuju treperenje u grudima, osećaj da je srce preskočilo, umor, vrtoglavicu, nesvesticu, pritisak u grudima i kratak dah. Navedeni simptomi znak su da je dete neophodno odvesti lekaru. U ekstremnijim slučajevima aritmije, dete može kolabirati ili doživeti iznenadni zastoj srca, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
U slučaju simptoma aritmija, dete možete dovesti u PULS kardiološki centar, na Odeljenje dečje kardiologije gde će ga pregledati eminentni, svetski priznat stručnjak iz oblasti dečije kardiologije prof. dr Jovan Košutić.
Uzroci aritmije kod dece
Glavni uzroci aritmije kod dece su: promene u srčanom tkivu, promene u električnim signalima koji kontrolišu otkucaje srca, oštećenja srca usled bolesti ili povrede, kao i genetika. Uzrok aritmija kod dece može da bude i operacija na otvorenom srcu.
Neke aritmije ne zahtevaju lečenje, ali određeni poremećaji srčanog ritma zahtevaju dugoročnu terapiju ili hiruršku intervenciju.
Broj otkucaja srca kod dece
Aritmija je stanje koje karakteriše odstupanje od normalnog srčanog ritma. Srce može da radi suviše sporo (ispod 60 otkucaja u minuti – bradikardija), previše brzo (preko 100 otkucaja u minuti – tahikardija) ili nepravilno (ekstrasistolija, tahiaritmija ili bradiaritmija).
Međutim, kod dece normalne vrednosti brzine srčanog rada zavise od uzrasta, telesne mase i visine deteta. Što je dete manje, srce brže radi. Kada se beba rodi, gornja granica iznosi 220 otkucaja u minuti, a tokom prve godine 160 do 180 otkucaja u minutu. Kod dece do sedam godina gornja granica je oko 120 otkucaja u minuti, a vrednosti brzine srčanog rada kod školske dece i adolescenata se računaju kao i kod odraslih, pa je svaka vrednost veća od 100 otkucaja u minuti situacija koju treba da proveri lekar. Puls sportiste u mirovanju treba da bude oko 50 otkucaja u minuti.
Normalne vrednosti pulsa kod dece
Uzrast Puls (gornja granica u minuti)
Na rođenju 220
Do godinu dana 160-180
Do 7 godina 120
Stariji 100
Sportista 50
Kako se dijagnostikuje aritmija kod dece?
Aritmiju kod dece ponekad je teško ustanoviti jer dete možda nije u stanju da objasni svoje simptome. Neke aritmije ne daju simptome. Tako se često dešava da se aritmija otkrije tokom rutinskog zdravstvenog pregleda ili sportskog pregleda (radi se ukoliko se dete bavi neki sportskim aktivnostima). Ako lekar posumnja da dete ima aritmiju, detaljno će pregledati dete.
Pregled lekara može da uključuje:
Upoznavanje sa anamnezom deteta – uzimanje podataka o simptomima, tegobama, koliko dugo traju, o uzimanju lekova (neki utiču na pojavu aritmija), opštem zdravstvenom stanju;
- EKG, odnosno elektrokardiogram – meri i snima električne aktivnosti srca;
- 24-satni holter – Holter monitor prati električnu aktivnost srca tokom 24 sata ili više kako bi lekaru dao dodatne podatke za analizu;
- UZ srca (Ehokardiogram): Bezbolna procedura koja koristi zvučne talase za stvaranje slike veličine, strukture i kretanja srca.
Neke aritmije će zahtevati dugoročno lečenje ili intervenciju, ali je ključno otkriti ih i tretirati ih na vreme kako ne bi uticale na opšte stanje deteta i njegov razvoj. Ovo su neki od poremećaja srčanog ritma.
Kako srce normalno funkcioniše?
Da bi se razumelo kako nastaju aritmije, potrebno je znati kao funkcioniše srce.
Srce se sastoji od četiri komore. Gornje komore nazivaju se atrije, a donje dve ventrikule. Srčani ritam normalno kontroliše prirodni pejsmejker, odnosno sinusni čvor (nodus) koji se nalazi u desnoj komori. Sinusni čvor proizvodi električne impulse nephodne za svaki otkucaj srca. Ovi impulsi izazivaju kontrakciju atrija čime se pumpa krv u ventrikule. Impulsi onda stižu do atrioventrikularnog nodusa koji ih usporava kako bi sa zakašnjenjem stigli u ventrikule. Upravo to zakašnjenje dozvoljava odgovarajuće punjenje ventrikula. Onda sledi kontrakcija ventrikula čime se krv pumpa u pluća i aortu do ostatka tela. Normalan broj otkucaja je između 60 i 100 u minuti.
Kada je tahikardija kod dece normalna pojava?
Ubrzan rad srca ili tahikardija kod dece može se očekivati u nekim situacijama kao što su:
- fizička aktivnost deteta
- veliki emotivni stres
- visoka telesna temperatura
- bronhitis i alergije
Zajednička karakteristika ovih bezopasnih tahikardija je da nestaju kada prestane njihov uzrok.
Tahikardija kod dece koja zahteva praćenje
Dva glavna tipa tahikardije koja pogađaju decu su sinusna tahikardija i supraventrikularna tahikardija. Sinusna tahikardija koju karakteriše puls veći od 100 otkucaja u minuti, najčešće nastaje kao posledica fizičke aktivnosti, povišene temeperature, psihičke napetosti. Uobičajena je kod dece i uglavnom ne zahteva lečenje. Supraventrikularna tahikardija obuhvata mnoge oblike aritmija koje pokreću impulsi iz pretkomora. Broj otkucaja se u ovom slučaju kreće između 100 i 250 u minuti. Nije opasna po život za većinu dece i obično ne zahteva lečenje. Detetu će biti potrebno lečenje samo u slučaju da su epizode aritmije duge ili česte.
Wolff-Parkinson-White sindrom
Volff-Parkinson-Vhite sindrom predstavlja prisustvo dodatnog abnormalnog električnog puta u srcu koji uzrokuje tahikardiju, odnosno ubrzani rad srca.
Sindrom postoji od rođenja, a simptomi kao što su palpitacije, vrtoglavica, nesvestica mogu da se jave u bilo kojem uzrastu. Lekovi često mogu poboljšati ovo stanje kod dece. Ako lekovi ne deluju, dete može da se podvrgne drugom tretmanu kao što je radiofrekventna kateterska ablacija ili hirurški zahvat.
Ventrikularna tahikardija – ozbiljno stanje
Ventrikularna tahikardija (VT) predstavlja ubrzani rad srca koji počinje u donjim komorama ventrikulama. Ova vrsta se javlja kao rezultat postojanja ektopičnog centra u komorama. Za nju je karakterističan niz od tri ili više udaraca sa frekvencom između 120 i 200 otkucaja u minuti. Ako dete ima VT, može da dobije vrtoglavicu, oseti lupanje srca, bol u grudima i kratak dah. Ovo je retko stanje kod dece, ali može biti veoma ozbiljno i zahteva hitan odlazak lekaru.
Sindrom produženog QT intervala
Sindrom produženog QT intervala je poremećaj električnog sistema koji nastaje u donjim komorama srca (ventrikulama) i nosi rizik od brzih, nepravilnih otkucaja. Ovo stanje je nasledno, što znači da se dete rađa sa poremećajem i živi sa njim ceo život. Ljudi sa sindromom produženog QT intervala mogu doživeti nepravilan rad srca kao odgovor na emocionalni stres, iznenađenje ili fizički napor. Deca možda uopšte neće imati simptome. Međutim, neka deca mogu doživeti nesvesticu, nepravilan rad srca i treperenje u grudima.
Preskakanje srca kod dece
Prevremene kontrakcije srca (ekstrasistole) mogu uzrokovati nepravilan srčani ritam kod deteta. Snažnije otkucaje dete često oseća kao da mu je srce preskočilo. Prevremene kontrakcije su česte kod dece i tinejdžera. Često nema poznatog uzroka ovih kontrakcija koje dovode do preskakanja srca kod dece i obično nestaju bez ikakvog lečenja.
Usporen rad srca kod dece – bradikardija
Bradikardija je naziv za prespor rad srca i retko se javlja kod dece. Ono što lekari smatraju niskim otkucajima srca zavisi od nekoliko faktora, kao što su uzrast deteta i nivo fizičke aktivnosti. Normalne vrednosti otkucaja srca za decu se smanjuju kako dete stari. Ako dete ima bradikardiju, može da oseti umor, slabost, vrtoglavicu i konfuziju. Bradikardija ne zahteva uvek lečenje. Međutim, ako postoji osnovni uzrok bradikardije kod deteta, lekari će lečiti taj uzrok.
Sindrom bolesnog sinusa
Sindrom bolesnog sinusa je nаziv zа grupu aritmija, u kojima sinusni čvor (prirodni pejsmejker srcа) ne rаdi isprаvno, odnosno dovodi do usporavanja ili ubrzavanja detetovog otkucaja srca. Ovo može dovesti do razvoja bradikardije ili tahikardije kod deteta. Ako dete ima sindrom bolesnog sinusa, možda neće imati nikakve simptome. Neka deca imaju simptome uključujući vrtoglavicu, umor i nesvesticu. Lečenje podrazumeva lekove, a ukoliko je potrebno i ugradnju pejsmekera.
Potpuna blokada srca kod dece
Ako dete ima potpunu srčanu blokadu, električni signali njegovog srca ne prolaze normalno od pretkomore do srčane komore. Bez primanja električnih impulsa iz sinusnog čvora, komore nastavljaju da se kontrahuju i pumpaju krv, ali znatno sporije. Potpuna blokada srca, u zavisnosti od stepena, može zahtevati ugradnju pejsmejkera.
Lečenje aritmija kod dece
Različite vrste aritmija zahtevaju različite tretmane. Međutim, uobičajeni tretmani za aritmije kod dece uključuju lekove, ugradnju pejsmekera, operaciju ili radiofrekventnu ablaciju srca.
Život dece sa aritmijom
Dete sa aritmijom može da vodi veoma ispunjen život. Međutim, neke vrste aritmija su ozbiljnije od drugih, a neke povećavaju rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Lekar će dati preporuke koje aktivnosti ili lekove dete treba da izbegava. Roditelji treba redovno da proveravaju puls deteta, kao i da nauče kako da pomognu detetu da uspori srčani ritam. Lekari preporučuju i izvođenje Valsalvinog manevra kako bi se smanjio broj otkucaja srca deteta. Ovaj postupak podrazumeva da dete zatvori nos i usta pre nego što se napregne da izdahne.
Reference:
- Lečenje najčešćih aritmija dečije dobi, 2008. Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Pedijatrija danas
- Lečenje i epidemiologija aritmija kod školske dece, 1997. Medicina moderna
