Sve što treba da znate o restenozi

Restenoza – ponovno suženje krvnih sudova simptomi, uzroci i lečnje

Restenoza je stanje koje se javlja kada se arterija, koja je proširena ugradnjom stenta ili angioplastikom, ponovo suzi.  Stentovi se često postavljaju usled suženja arterija izazvanih ateroskleorozom kako bi krv ponovo mogla slobodno da teče u srce. Kada se ovo područje ponovo suzi, nastaje restenoza. Ovo stanje obično se javlja tri do šest meseci nakon postavljanja stenta, a veoma retko nakon godinu i duže od procedure.

Statistika pokazuje da  3% do 20% ljudi sa stentom koji otpušta lek razvija restenozu. To je stent koji polako oslobađa lek sa ciljem da se zaustavi nakupljanje tkiva koje izaziva restenozu. Takođe, između 16% i 50 % ljudi sa standardnim metalnim stentovima razvija restenozu.

U PULS kardiološkom centru koristimo stentove poslednje generacije sa omotačem koji mesecima otpušta lek protiv ponovne stenoze, tako da predstavljaju dugoročno rešenje.

Koji su simptomi restenoze?

Simptomi restenoze verovatno će biti slični onim prvobitnim koji prate aterosklerozu i mogu uključivati:

• Nepravilan ili ubrzan rad srca
• Bol i/ili stezanje u grudima
• Nelagodu
• Kratak dah
• Mučninu
• Slabost
• Znojenje

Šta uzrokuje restenozu?

Postoje dva glavna uzroka nastanka restenoze, jedan je rast ožiljnog tkiva, a drugi zgrušavanje krvi na mestu tretmana.

Restenoza uzrokovana prekomernim rastom ožiljnog tkiva: Kada se  prvi put postavi stent, unutar i oko njega njega formira se novo tkivo iz zdravih   (endotelnih ) ćelija koje oblažu zid arterije. To tkivo sprečava zgrušavanje krvi dok teče kroz stent. Međutim, ispod zdravog tkiva može se formirati ožiljak. U oko 25 do 30 odsto slučajeva rast tkiva ispod stvorene obloge endotelnih ćelija može narasti toliko da ometa protok krvi  stvarajući tako novu blokadu-stenozu (ili restenozu) oko i u stentu.

Zgrušavanje krvi na mestu tretmana (tromboze): Rizik od tromboze najveći je odmah nakon angioplastike, kao posledica povrede tkiva (istezanjem balonom ili metalnim stentom). Ovaj oblik ponovnog sužavanja krvnog suda može se  značajno ublažiti primenom antikoagulanata (lekova protiv zgrušavanja krvi).

Koji su faktori rizika za restenozu?

Možda imate veći rizik od razvoja restenoze ako ste stariji ili ženskog pola. U većem riziku restenoze su i osobe koje imaju:

• dijabetes;
• hroničnu bolest bubrega;
• alergiju na metal;
• Bolest više koronarnih arterija;
• upalu izazvanu lekom iz stenta.

Lečenje restenoze

Postoji mnogo različitih opcija za lečenje restenoze koje sprovodi interventni kardiolog. Opcije lečenja mogu da budu sledeće procedure: ‌

– Ponovno stentiranje ili drugi stent. Ako vaš stent nije pravilno stavljen ili se nije proširio krvni sud, lekar će ga možda morati da ga ponovo proširi balonom pod visokim pritiskom. Ako je problem prekomerni rast tkiva, možda će biti potrebno postaviti drugi stent.‌

– Promena leka u stentu. Ako ste imali restenozu više od dva puta, a imate ugrađen stent sa lekom, to znači da lek ne sprečava suženje krvog suda. Zato lekar menja lek u stentu. Ovi lekovi pomažu da se smanji količina tkiva koja se nakuplja arteriji.‌

– Ugradnja bajpasa. Ova operacija koristi zdrave krvne sudove iz drugih delova vašeg tela da obiđu blokirani deo arterije. Jedan kraj krvnog suda će biti pričvršćen ispod blokade, a drugi iznad blokade. ‌

– Koronarografija i perkutana koronarna intervencija. Prilikom blokade krvnog suda, interventni kardiolog  može uraditi kateterizaciju srca (koronarografiju), postupak kojim se uz pomoć katetera može istovremeno dijagnostikuje i leči suženje koronarne arterije. Jednom kada je kateter postavljen, izvodi se jedan od postupaka za otvaranje arterije: balonska angioplastika ili postavljanje stenta.

Retrogradni pristup. Specijalna tehnika lečenja koronarnih arterija. Ovaj tretman pomera krvne sudove oko blokade. Uključuje korišćenje novih krvnih sudova koji se formiraju kada je arterija jako sužena.

Kateterizacija srca izvodi se u najmodernije opremljenoj angio – sali a izvode je eksperati interventne kardiologije i radiologije PULS kardiološkog centra.

– Brahiterapija. Ovo je vrsta terapije zračenjem direktno u unutrašnjost arterije oko 10 minuta. Ovo može pomoći u sprečavanju budućeg rasta tkiva u arteriji tako da se restenoza ne bi ponovila.

Kako može da se spreči razvoj restenoze?

Sve odrasle osobe, posebno one sa kardiovaskularnim oboljenjima, treba da prate smernice svetskih kardiologa kako bi u smanjili rizik za razvoj srčanih obljenja pa i same restenoze. Ove smernice navode sedam faktora rizika za kardiovaskularne bolesti koje ljudi kontrolišu kroz promene načina života.‌

1. Održavajte krvni pritisak u granicama normale. Visok krvni pritisak opterećuje vaše srce, arterije i bubrege.
2. Kontrolišite svoj holesterol. Visok holesterol dovodi do nakupljanja plaka koji može zapušiti arterije.
3. Snizite nivo šećera u krvi. Visok nivo šećera u krvi može oštetiti vaše organe. 4. Buidte aktivni. Vežbanje će vam pomoći da živite duže i poboljšate kvalitet života.
4. Jedite zdravo. Ishrana zdrava za srce je jedan od najefikasnijih načina za prevenciju i preokretanje srčanih bolesti.
5. Smršajte. Prekomerna težina opterećuje vaše srce, pluća, skelet i krvne sudove.
6. Ostavite pušenje. Pušenje povećava rizik od srčanih bolesti.‌