Život sa pejsmejkerom

»

»

Život sa pejsmejkerom
Stethoscope and Pacemaker on Echocardiogram
Bolesti srca su izuzetno česte i opasne, ali zahvaljujući razvoju tehnologije i medicine pacijentima su dostupne mnoge mogućnosti lečenja. Ugradnja pejsmejkera je jedna od takvih procedura lečenja koja omogućava poboljšanje dužine i kvaliteta života pacijentima sa različitim srčanim problemima.

 

Ukoliko se nalazite u situaciji da je vašem srcu neophodna pomoć za dobro funkcionisanje treba da znate šta je pejsmejker, koliko je učinkovito njegovo delovanje i kako se paziti posle ugradnje pejsmejkera, kako biste bez straha pristupili procesu.

 

Život sa ovim aparatom može biti samo bolji nego život sa bolesnim srcem!

Šta je pejsmejker?

Pejsmejker je aparat manji od kutije šibica, koji stimuliše i reguliše rad srca. On se ugrađuje ispod kože u predelu grudnog koša. Izuzetno je važan jer pomaže pacijentima kod kojih primena terapije ne može da pomogne uspostavljanju normalnog srčanog ritma. 

 

Pejsmejker se sastoji iz više delova, tačnije dva: prvi je generator električnih impulsa, a drugi deo su elektrode koje služe za sprovođenje impulsa iz generatora do srca.

 

Generator je odgovoran za stvaranje impulsa koji utiču na rad srca preko tankih žica, odnosno elektroda. U zavisnosti od toga gde su sprovedene elektrode, pejsmejker može biti jendokomorski, dvokomorski i onaj koji podstiče rad srca na više tačaka.

 

Jednokomorski pejsmejker se spaja jednom elektrodom sa jednom pretkomorom ili komorom, dvokomorski se povezuje sa desnom komorom i desnom pretkomorom. Kod osoba sa srčanom slabošću će biti potrebna stimulacija na više mesta.

 

Koju vrstu pejsmekera će izabrati specijalista, zavisi od vrste bolesti pacijenta.

 

Doktor drži peksmejker u ruci

Pejsmeker nekada i sada

Prvi pejsmejker je ugrađen 1958. godine i od tada su značajno promenjene i poboljšane performanse ovog uređaja. Danas je manji nego pre, ugradnja pejsmejkera je postala rutinska intervencija koja se izvodi najčešće u roku od sat vremena, a i mogućnosti koje pruža su mnogo bolje. 

 

Aparat može dobro da reaguje na promene srčanog ritma osobe u mirovanju i u stanju stresa, odnosno izloženosti naporu, tako da se automatski prilagođava potrebama svakog pacijenta. 

 

Moguće je očitavati informacije sa njega, pa čak i na daljinu biti u kontaktu sa lekarom, odnosno moguće je informacije o radu srca slati preko telefona ili interneta. 

Kada je potrebna ugradnja pejsmejkera?

Pejsmejker se ugrađuje kada pacijent ima nepravilan rad srca:

  • bradikardija (usporen rad srca koji ugrožava stanje pacijenta, ovo stanje može biti jako opasno) 
  • tahikardija (ubrzan rad srca) koje je nemoguće držati pod kontrolom lekovima. 

 

Ovaj aparat održava konstantno optimalan broj otkucaja srca u minuti, što je oko 70. 

Kako izgleda ugradnja pejsmejkera?

Ugradnja pejsmejkera je rutinska procedura. Obavlja se u posebno opremljenoj angio sali i koristi se lokalna anestezija, što znači da je pacijent sve vreme u budnom stanju, ali ne oseća bol. 

 

Specijalista ugrađuje uređaj ispod kože grudnog koša, a elektrodu ili elektrode sprovodi do odgovarajuće komore ili pretkomore, u zavisnosti od potreba svakog pacijenta. 

 

Procedura ne traje dugo, najčešće je gotova za sat vremena i posle nje pacijent ostaje u na observaciji u bolnici još minimalno 24 sata kako bi njegovo stanje bilo praćeno.

 

Prvi sledeći pregled pacijenta je posle dve nedelje, a zatim se kontrole nastavljaju na svakih šest meseci. Zahvaljujući specijalnim sondama koje doktor naslanja na mesto gde je uređaj moguće je očitati podatke koje je pejsmeker zabeležio od trenutka ugradnje.

 

Trajanje baterije na ovom aparatu je oko 10 godina i stanje baterije lako proverava doktor, pa će znati kada je vreme za menjanje.

 

Odmah posle procedure ćete dobiti identifikacionu karticu na kojoj će biti svi važni podaci o uređaju koji imate, bolnici gde je ugrađen i lekaru koji je izvršio proceduru. Uvek je nosite za sobom, jer će te informacije biti jako važne ako vam se neko pogoršanje desi, pa sami ne budete mogli da ih saopštite.

Sprovođenje testa opterećenja dok pacijent vozi biciklDa li ugradnja pejsmejkera zahteva posebnu pripremu?

Pre ugradnje pejsmekera pacijent mora uraditi analize kako bi bilo utvrđeno da li je pravi kandidat za ovu proceduru. Najčešće su to sledeće analize:

  • ehokardiogram (odnosno eho srca – ultrazvuk srca, ovom metodom se dobijaju informacije o građi srca, dimenzijama, performansama pretkomora i komora, postojanju tečnosti oko srca itd.)
  • elektrokardiogram (odnosno EKG, služi za merenje električne aktivnosti srca)
  • EKG holter monitoring (predstavlja merenje električne aktivnosti srca duži vremenski period, a najčešće 24 sata)
  • test opterećenja (zove se još ERGO test i ergometrija, služi za praćenje rada srca u situacijama povećanog fizičkog napora. Pruža važne informacije o tome kako opterećenje deluje na rad srca i odvija se dok pacijent vozi bicikl ili hoda po traci)

 

Ako se ovim dijagnostičkim metodama utvrdi da vam je potrebna intervencija i da ugradnja pejsmejkera mora biti izvršena, posavetujte se sa kardiologom kako da se pripremite. 

 

U Kardiološkom centru Puls smo dostupni svaki dan za vas i spremni smo da pružimo odgovore na sva pitanja koja imate. Kod nas možete zakazati sve analize i mnoge intervencije iz oblasti interventne kardiologije, radiologije, neurologije.

 

Neki od nezaobilaznih saveta pred intervenciju su:

  • nemojte uzimati tečnost i hranu posle ponoći pred ugradnju pejsmekera
  • uzmite samo one lekove koje vam je rekao lekar da uzmete
  • obratite posebno pažnju na higijenu, lekar vam može preporučiti i poseban sapun za kupanje pred intervenciju.

Da li je ugradnja pejsmejkera opasna procedura?

Ovo je rutinska procedura koja se vrši dok je pacijent u budnom stanju. Ponekad mogu da se dese neke komplikacije kao što su:

  • alergija na anesteziju koja je korišćena
  • pojava modrica
  • pojava krvarenja
  • slučajno povređen nerv ili krvni sud
  • mesto reza se može inficirati

 

Izuzetno retko se mogu desiti pneumotoraks i perforacija srca.

 

U većini slučajeva posle operacije ne dolazi do kakvih komplikacija, ali će svakako pacijent još dan ili dva biti u bolnici na praćenju.

Kako se ponašati posle ugradnje pejsmejkera?

Svi pacijenti žele da znaju kako se paziti posle ugradnje pejsmejkera, jer ipak imate strano telo u organizmu, koje ima ključnu funkciju za održavanje tako važnog organa.

 

Aparat vam neće smetati, postaće deo vas i poboljšaće vaš život u svakom smislu. Mnogi će uz njega moći da se bave fizičkim aktivnostima.

 

Ono na šta treba da obratite pažnju jeste da ne prolazite kroz detektore metala. Prilikom putovanja pokažite vašu karticu i samo prođite pored deketora. Ne treba prilaziti blizu repetitorima, radarima, transformatorima, visokom naponu, pokvarenim uređajima, a telefon treba koristiti na uhu koje je dalje od mesta ugradnje.

 

Ako treba da idete na neko snimanje, recite lekaru da imate pejsmejker, pa će on proceniti da li je snimanje za vas bezbedno.

 

Ne treba da se plašite da će neke stvari koje svakodnevno koristite imati uticaj na aparat. Možete koristiti kompjutere, radio, mikrotalasnu, usisivač, frižider, mašinicu za brijanje, slušni aparat i ostale stvari koje imate u kući.

Koji su znaci za uzbunu?

Ako se ne osećate dobro, ponovo su se javili znaci bolesti, koža na mestu reza vam je promenila boju ili osećate da vam se grče mišići odmah se javite lekaru. 

 

Ugradnja ovog aparata vam može samo poboljšati i produžiti život, jer se preporučuje onda kada ne deluju druge metode lečenja bolesti koje podrazumevaju probleme u održavanju normalnog srčanog ritma.

 

Veliki broj ljudi može da se vrati normalnom životu u potpunosti, pa čak se mogu baviti i fizičkim aktivnostima. Naravno, sve će zavisiti od godina, opšteg stanja pacijenta, pridruženih bolesti, načina života koji ste do tada vodili. Nezdrave i štetne navike treba ostaviti ne samo zbog procedure koja je urađena, nego zbog zdravlja celog organizma, ali sam aparat ne podrazumeva da pacijent ne sme da konzumira neku hranu i slično.

 

Posle intervencije redovno idite na kontrole i vodite računa o uzimanju terapije, živite i hranite se zdravo i život će vam biti znatno kvalitetniji i bolji nego pre.

 

Reference

  1. Lau, C., Rushby, J., Leigh-Jones, M., Tam, C., Poloniecki, J., Ingram, A., Sutton, R., & Camm, A. (1989). Symptomatology and quality of life in patients with rate‐responsive pacemakers: A double‐blind, randomized, crossover study. Clinical Cardiology, 12.
  2. Chen, H., & Chao, Y. (2002). Change in quality of life in patients with permanent cardiac pacemakers: a six-month follow-up study.. The journal of nursing research : JNR, 10 2, 143-50 .

Picture of Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor