Najvažniji korak u borbi za život i zdravlje jeste prevencija moždanog udara.
Da bi prevencija bila uspešna potrebno je upoznati se sa prirodom ovog problema i faktorima koji nas svrstavaju u rizične grupe za moždani udar.
Ako se prepoznamo u bilo kojoj rizičnoj grupi, treba da znamo da postoje načini na koje možemo da popravimo svoje šanse i izbegnemo najgore.
Šta je moždani udar?
Moždani udar ili šlog se dešava kao posledica izliva krvi u mozak ili oslabljenog ili prekinutog dovoda kiseonika i hranljivih materija putem krvi do mozga. Posledice moždanog udara su teške, jer posle njega oštećeni deo mozga prestaje sa radom.
Puls kardiološki centar je oformio Centar za moždani udar čiji je cilj edukacija o prepoznavanju moždanog udara, faktorima rizika, posledicama, ali i o važnosti prevencije. Takođe smo tu za vas i u onim situacijama kada vam je iz ovog razloga važna hitna reakcija i pomoć.
Faktori rizika za moždani udar
Svest o tome šta sve povećava verovatnoću za moždani udar je navažnija, jer samo na taj način možemo na vreme reagovati i redukovanjem svog načina života značajno smanjiti šanse da do njega dođe.
Postoje brojne stvari na koje možemo da utičemo pa da izbegnemo šansu za izliv krvi na mozak i zgrušavanje krvi, koji dalje dovode do šloga.
S druge strane, na neke faktore nemamo uticaj, ali ako se prepoznamo u nekoj od rizičnih kategorija, treba obratiti pažnju na znakove koje nam telo daje, ali i treba imati na umu da su u ovakvim situacijama preventivni pregledi i praćenje stanja presudni za sprečavanje moždanog udara.
Faktori rizika na koje ne možemo uticati:
- pol (muškarci spadaju u ugroženiju kategoriju)
- godine (što smo stariji verovatnoća za nastanak moždanog udara je veća)
- rasa (moždani udar je čeće registrovan kod pripadnika crne rase)
- genetika (ukoliko je neko u bližoj porodici imao ovaj problem, veća je verovatnoća da će i drugi članovi porodice biti pogođeni)
Faktori rizika na koje možemo uticati:
- dijabetes
- visok krvni pritisak
- povišen holesterol ili trigliceridi
- pušenje
- preterana upotreba alkohola
- poremećen srčani ritam
- hiperhomocisteinemija
- upotreba oralne kontracepcije
- postojanje suženja na karotidnim arterijama
- nezdrava ishrana
- gojaznost
- pasivnost
- stres
- problem sa koagulacijom krvi
Simptomi moždanog udara
Simptomi moždanog udara su brojni, a neki će čak biti svojstveniji osobama određenog pola, ali ih je neophodno znati i prepoznati. Ukoliko primetite bilo koji od simptoma kod sebe ili kod bliskih osoba, znajte da je neophodno hitno javljanje doktoru. Pozovite hitnu pomoć, jer su prva tri sata ključna.
Ukoliko se na vreme prepozna i tretira moždani udar, značajno se povećava šansa da osoba preživi i zato u tim trenucima nema čekanja.
Simptomi moždanog udara:
- nagla konfuzija i nagla promena stanja svesti
- slabost u jednom delu tela
- trnjenje u jednom delu tela
- oduzimanje jedne strane tela
- oduzimanje ili slabost u jednoj ruci ili nozi
- problemi sa govorom
- problemi sa razumevanjem
- duple slike
- gubljenje vida
- vrtoglavica
- gubljenje ravnoteže
Mogući simptomi moždanog udara kod žena:
- bolovi u licu i udovima
- štucanje
- bolovi u grudnima
- lupanje srca
- slabost celog tela
- mučnina
- kratak dah
Vrste moždanog udara
Postoje dve vrste moždanog udara:
- Ishemijski moždani udar nastaje kada dođe do začepljenja krvnog suda usled čega deo mozga prestane da dobija kiseonik i hranljive materije. Do začepljenja može doći postepeno, kada se stvara plak u krvnim sudovima, ali se može desiti i da tromb dospe i stvori prepreku. Tromb predstavlja zgrušavanje krvi i za sobom nosi ogromnu opasnost jer može da izazove stanja koja kao posledicu imaju smrt.
U 80% slučajeva je moždani udar ishemijski.
- Hemoragijski moždani udar nastaje usled pucanja krvnog suda, zbog čega se dešava izliv krvi na mozak i značajno je ređi od ishemijskog udara, oko 20 % moždanih udara je hemoragijski.
Visok krvni pritisak može izazvati ovu vrstu problema i tada najčešće krv curi u moždano tkivo, takav udar se zove intracerebralna hemoragija. Normalan pritisak i puls treba da nam budu prioritet, ne samo zbog sprečavanja ovog problema, nego i zbog lošeg uticaja na rad srca.
Subarahnoidno krvarenje je kada krv curi između slojeva oko mozga i to se dešava u većini slučajeva kada pukne aneurizma.
Lečenje moždanog udara
Lečenje moždanog udara zavisi od mnogo faktora, ali i od vrste kojoj pripada.
Kada je u pitanju hemoragijski moždani udar, primarni cilj lekara će biti stabilizovanje stanja pacijenta, pa će verovatno biti intravenski primenjeni lekovi za kontrolisanje pritiska i za koagulaciju krvi. Osim toga, pažljivo će se pratiti neurološki status pacijenta.
Ponekad je neophodna operacija posle ovakvog moždanog udara. Kakva će intervencija biti izvedena zavisi od potreba pacijenta. Ciljevi operacije mogu biti zaustavljanje krvarenja, sprečavanje ponovnog krvarenja ili smanjenje pritiska na mozak, ako je došlo do oticanja mozga.
Posle ishemijskog moždanog udara je isto primarno stabilizovanje pacijenta, a potom se prepisuje terapija i daju preporuke za uvođenje promena u život. Pacijenta prati tim lekara i procenjuju se posledice.
Operacija se posle ovakvog napada preporučuje ako je neophodno otkloniti prepreku ili očistiti plak, odnosno ako je blokada ozbiljna. Osim toga, ako je došlo do oticanja mozga, takođe će operacija biti jedno od mogućih rešenja.
Dnevna bolnica Kardiološkog centra Puls je tako opremljena da u potpunosti možemo odgovoriti na sve izazove koje moždani udar nosi za sobom. Kod nas je moguće obaviti sve analize u cilju dijagnostikovanja ovog problema, ali i praćenja stanja pacijenta u toku moždanog udara, kao i otkrivanja i praćenja posledica koje je udar ostavio iza sebe.
Zahvaljujući postojanju Centra za moždani udar unutar naše ustanove, imamo tim vrhunskih stručnjaka koji predvodi specijalista neurologije, doktor Predrag Stanarčević, i oni su uvek u mogućnosti da vam pruže neophodnu pomoć.
Prevencija moždanog udara
Istraživanja su pokazala da je u 80% slučajeva moguće izbeći moždani udar ako se pridržavamo jednostavnih pravila i vodimo računa o tome kakav način života praktikujemo.
Prevencija moždanog udara može biti primarna u cilju izbegavanja ovog događaja ili sekundarna kada je cilj izbegavanje novog moždanog udara. U oba slučaja se treba pridržavati mera koje ćemo navesti, s tim što u slučaju kada se moždani udar već desio i potrebno je smanjiti šanse za novi pored svega ovoga pacijent mora ići na redovne kontrole i uzimati terapiju koja je propisana od strane lekara.
- Normalan pritisak i puls spadaju u imperative, a jako veliki broj ljudi se bori sa povišenim pritiskom. Ako spadamo u ovu grupu ljudi, važno je da znamo da pravilnom ishranom, odgovarajućim načinom života i prepisanim medikamentima možemo držati pritisak pod kontrolom. Redovne kontrole i slušanje preporuka koje nam lekar daje su neophodne, jer ovaj tip problema predstavlja okidač za mnoge druge.
- Fizička aktivnost i pravilna ishrana su najbolja prevencija ogromnog broja bolesti, a posebno bolesti koje su vezane za krvne sudove.
Bar pola sata dnevno treba praktikovati neki vid aktivnosti jer će to blagotvorno delovati na krvni pritisak, cirkulaciju, regulaciju nivoa glukoze u organizmu itd.
- Hrana puna šećera, soli, zasićenih masti i lošeg holesterola utiče na stvaranje plaka koji se gomila u krvnim sudovima i predstavlja prepreku za normalnu cirkulaciju krvi kroz organizam. Prekid dotoka krvi može dovesti do moždanog ili srčanog udara i zato je bez promena navika u vezi sa ishranom nemoguće sprovoditi mere prevencije.
- Ako pušite, dva puta su vam veće šanse da doživite moždani udar, jer ono utiče na povećanje krvnog pritiska, zgrušavanje krvi i oštećuje krvne sudove. Izbegavanjem ovog poroka značajno povećavate mogućnost da izbegnete ovu vrstu problema. Saznajte zašto treba da prestanete sa pušenjem.
- Izbegavajte alkohol i nedozvoljene supstance jer i oni imaju ogroman uticaj na krvne sudove i mozak.
- Postoje bolesti i stanja koja mogu u nekom momentu postati okidač za moždani udar i zato pacijenti moraju držati pod kontrolom primarnu bolest, redovno piti terapiju i odlaziti na kontrole. Dijabetes, atrijalna fibrilacija, ateroskleroza, anemija, metabolički sindrom, pa čak i neke bakterijske infekcije znaju da budu povezane sa ovim problemom.
Ako ste se prepoznali u rizičnim kategorijama i zabrinuti ste za svoje zdravlje, ne morate da čekate pojavu simptoma, preventivni pregled će vam doneti najviše koristi u borbi protiv problema, kao što je moždani udar.
Zakažite pregled kod nas pozivom našeg call centra 0117555000. Na jednom mestu obavićete sve potrebne analize za procenu stanja u kom se nalazite.
Tu smo za vas da vam pokažemo kako, i da vam pomognemo da se okrenete zdravom životu, ali i da učinimo sve što je u našoj moći da probleme koji su već nastali umanjimo ili eliminišemo.
