Kako stres šteti srcu
Emocionalni stres izaziva negativnu lančanu reakciju u organizmu. Ako ste ljuti, uznemireni, napeti, frustrirani, uplašeni ili depresivni, prirodni odgovor vašeg tela je da oslobađa hormone stresa, među kojima su kortizol i adrenalin. Ovi hormoni važni su u pripremi organizma da se nosi sa stresom, ubrzavaju rad srca, povećavaju krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Kako stres postaje manji, krvni pritisak i rad srca trebalo bi da se vrate u normalu. Međutim, kada je osoba stalno pod stresom, organizam ne dobija priliku da se oporavi. To može dovesti do oštećenja zidova arterija i drugih simptoma kao što je bol u grudima.
VAŽNO: Svaki bol u grudima, posebno onaj koji se češće javlja zahteva pregled kardiologa. PULS kardiološki centar okuplja kardiologe i interventne kardiologe koji uz najsavremeniju dijagnostičku opremu postavljaju dijagnozu za dva sata.
Bol u grudima i gušenje od stresa
Osobi koja je uznemirena, usled delovanja adrenalina i kortizola, odmah raste broj otkucaja srca i krvnog pritiska. Kao rezultat toga, mnogi ljudi doživljavaju bol u grudima i znojenje, stezanje u grudima na nervnoj bazi ili im je teško da dišu, guše se od stresa. Iznenadni porast adrenalina može da suzi arterije u vašem srcu i pričvrsti se za ćelije unutar srca. Ovo stanje, koje se zove stresna kardiomiopatija, oponaša srčani udar, od simptoma pa sve do promena u električnoj aktivnosti srca. Iako se stresna kardiomiopatija obično leči u roku od nekoliko dana ili nedelja, može dovesti do slabljenja srčanog mišića, kongestivne srčane insuficijencije i abnormalnih srčanih ritmova. Nivoi adrenalina i kortizola se ne vraćaju u normalu kod ljudi sa anksioznim poremećajima.
Aritmija na nervnoj bazi
Međutim, dugotrajno izlaganje stresu može doprineti poremećajima srčanog ritma (aritmija) kao što je atrijalna fibrilacija. Stres i problemi sa mentalnim zdravljem mogu uzrokovati pogoršanje simptoma atrijalne fibrilacije. Visok nivo stresa takođe može biti povezan sa drugim zdravstvenim problemima.
Hronično visoki nivoi hormona stresa mogu izazvati napad panike (izazivajući simptome veoma slične srčanom udaru) i povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.
VAŽNO: Ukoliko imate ubrzan rad srca zajedno sa bolom u grudima, otežanim disanjem, kratkim dahom, vrtoglavicom ili konfuzijom, nesvesticom, odmah potražite medicinsku pomoć. PULS kardiološki centar ima Centar za bol u grudima koji okuplja eminentne kardiologe, interventne kardiologe i radiologe koji će zbrinuti pacijenta u najkraćem roku.
Preskakanje srca i anksioznost
Mnogi ljudi doživljavaju lupanje srca zajedno sa anksioznošću, osećaju kao da im srce preskače, treperi u grudima, vratu, grlu čak i u ušima. Naime, anksioznost pokreće telesni odgovor „bori se ili beži“ kao deo autonomnog nervnog sistema. Kada se osećate nelagodno zbog neke situacije, može se aktivirati se vaš odbrambeni mehanizam, povećavajući broj otkucaja srca.
Iako ubzan i jak rad srca poznatiji kao palpitacije, može izgledati alarmantno, uglavnom nije opasno i nestaje po prolasku stresne situacije koja izaziva teskobu.
Međutim, palpitacije srca u nekim slučajevima mogu biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema, kao što je aritmija (poremećaj srčanog ritma).
Anksioznost može biti povezana sa srčanim poremećajima i faktorima rizika za srce kao što su:
- Ubrzani rad srca (tahikardija) – U ozbiljnim slučajevima može ometati normalnu funkciju srca i povećati rizik od iznenadnog zastoja srca.
- Povišen krvni pritisak – ako je hroničan, može dovesti do koronarne bolesti, slabljenja srčanog mišića i srčane insuficijencije.
- Smanjena varijabilnost otkucaja srca – može dovesti do veće incidence smrti nakon akutnog srčanog udara.
Razlikovanje napada panike od srčanog udara
Napadi panike i srčani udari mogu imati slične, ako ne i identične simptome. Svako ko oseti iznenadan i jak bol u grudima — bilo da se leči od anksioznog poremećaja ili ne — treba da ode kod lekara. Lekar će pacijenta uputiti na analizu krvi kojom se proveravaju specifični enzimi srčanog mišića. Kardiolog će na osnovu rezultata i pregleda umeti da razdvoji simptome napada panike od simptoma srčanog udara i moći će da uputi pacijenta na lečenje paničnog poremećaja ili bilo koje druge vrste anksioznosti.
Bol u grudima kod infarkta: Bol u grudima izazvan srčanim udarom često se širi po grudima i proteže u ramena, ruke i vilicu. Bol u grudima od srčanog udara počinje polako i postepeno da se pogoršava.
Bol u grudima usled anksioznosti: Bol ostaje u grudima, napad anksioznosti izaziva iznenadni bol u grudima koji se polako poboljšava.
Kako lekar postavlja dijagnozu lupanja srca izazvanog stresom i anksioznošću?
Lekar prvo sluša stetoskopom srce i proverava da li ima šumova ili drugih zvukova. Upoznaće se sa istorijom bolesti pacijenta, kako se hrani, da li puši, preterano konzumira alkohol, da li se leči od neke mentalne bolesti. Takođe će proveriti da li pacijent ima problem sa štitnom žlezdom ili druge zdravstvene probleme koji mogu izazvati lupanje srca.
Kardiolog u zavisnosti od pregleda, može preporučiti sledeće testove:
- Rendgen grudnog koša za pregled srca i pluća.
- Ehokardiogram ili (EHO) za ispitivanje ukupne funkcije vašeg srca.
- Elektrokardiogram (EKG) za proveru otkucaja srca.
- Holter monitoring za snimanje aktivnosti vašeg srca tokom 24 do 48 sati. Ako holter ne pokazuje neobične srčane ritmove u tom periodu, lekar može produžiti njegovo nošenje.
U skladu sa dobijenim rezultatima, kardiolog određuje lečenje ili upućuje pacijenta kod lekara drugih specijalnosti.
Kako da zaštitite srce od stresa
Svaka osoba može da nauči kako da upravlja stresom. Mnogi ljudi se suočavaju sa stresom na štetan način, puše, previše piju i prejedaju se. Sve ove nezdrave navike mogu doprineti razvoju srčanih oboljenja. Međutim, usvajanje zdravih navika omogućiće vam da držite stres pod kontrolom i bolje se zaštitite od srčanih bolesti.
– Vežbanje. Kada ste uznemireni i napeti, vežbanje je odličan način da sagorite višak energije i stresa. Idite u šetnju, vožnju biciklom, plivajte, ili idite u teretanu. Planirajte da radite 150 minuta vežbi umerenog intenziteta ili 75 minuta vežbi snažnog intenziteta nedeljno. Možete da vežbate u od 30 do 40 minuta, 4 do 5 dana u nedelji da biste ublažili stres i poboljšali zdravlje srca.
– Hranite se zdravije. U ishrani koristite sveže voće i povrće, izbacite alkohol i kofein, ili ih svedite na razumnu meru. Naučno je dokazano da mediteranski način ishrane prija srcu.
– Duboko disanje. Joga nije dobra samo za vaše telo, već i za vaš um. Duboko disanje koje se izvodi u jogi smiruje i ublažava stres, posebno ako to radite redovno.
– Beg od stresora. Kada vam nivo stresa poraste, odvojite nekoliko minuta da pobegnete iz okoline. Provedite nekoliko tihih trenutaka sami, pročitajte kratku priču ili slušajte svoju omiljenu muziku.
– Fokusirajte se na pozitivne stvari. Napravite listu za šta ste zahvalni u životu da biste se fokusirali na pozitivne stvari. Okružite se prijateljima. Društvene mreže nisu zamena za boravak sa ljudima koje volite.
Redovno vežbajte i držite svoje emocionalno zdravlje pod kontrolom i izgradićete jači štit protiv srčanih bolesti.
Ukoliko želite da na pravi način zaštitite srce od stresa, savet možete potražiti i u PULS kardiološkom centru gde će vam konkretne i korisne savete dati vrhunski kardiolozi sa dugogodišnjim iskustvom u lečenju kardiovaskularnih bolesti i prevenciji ovih oboljenja.
