Ova pretpostavka je prilično daleko od istine i tačno je da samo osoba koja je učinila velike korake u promeni načina života, ishrane i koja redovno koristi terapiju i ide na kontrolne preglede može živeti zaista kvalitetno i bez većih strahova po svoj život. Problemi sa krvnim pritiskom su ozbiljni i zahtevaju ozbiljan pristup i tretman.
Ako želite da obavite kardioloski pregled u Beogradu i saznate više o zdravlju vašeg kardiovaskularnog sistema, zakažite pregled kod nas.
Šta predstavljaju gornji i donji krvni pritisak?
Krvni pritisak predstavlja pritisak koji krv vrši na zidove krvnih sudova. Gornji pritisak se stručno naziva sistolni i on se odnosi na pritisak na krvne sudove kada dolazi do ispumpavanja krvi iz srca.
Sistolni ili gornji pritisak daje jako bitne infomacije o tome kako srce radi jer on zavisi od toga koliko su kontrakcije jake, koliko ima oktucaja srca u minuti i kakav je otpor krvnih sudova.
Dijastolni ili donji pritisak se registruje kada se srce puni krvlju i kada je srčani mišić opušten.
Možda ste čuli da je donji pritisak važan znak za to kako funkcionišu bubrezi i krvni sudovi. To je tačno, on ima veze sa tim. Neurohumoralne reakcije koje se dešavaju u bubrezima i autonomni nervni sistem regulišu vaskularni ton od kog zavisi donji pritisak. Normalan pritisak po evropskim standardima je onaj koji iznosi do 140/90mmHg, dok je idealan 120/80mmHg.
Izuzetno je važno održavanje krvnog pritiska u domenu normalnih vrednosti jer problemi sa njim (posebno kada je u pitanju visok pritisak) imaju negativno dejstvo na krvne sudove, a samim tim i na organe koji se opskrbljuju neophodnom količinom krvi baš zahvaljujući sistemu krvnih sudova.
Kako se pravilno meri pritisak?
Morate biti pažljivi i precizni kada merite krvni pritisak kako biste dobili validne rezultate. Poželjno je da merite pritisak na levoj ruci i to klasičnim meračem. Ako ste u sedećem položaju ruka treba da bude iznad nivoa u kom se nalazi srce i da bude blago savijena u laktu. Kada pacijent stoji ili leži ruka može da slobodno pada. Ako koristite klasičan merač koji podrazumeva pumpicu i stetoskop, treba da postavite manžetnu 2-3 cm od prevoja na unutrašnjoj strani lakta, a stetoskop u jamu na prevoju tako da jedan deo stetoskopa bude slobodan, a jedan deo ispod ruba manžetne. Pumpicu koristite da napumpate preko 180mmHg, a onda lagano popuštajte točkić na pumpici, slušajte na stetoskopu i posmatrajte kretanje kazaljke. Prvi otkucaj srca predstavljaće vaš gornji pritisak, a poslednji donji pritisak.
Ovaj način merenja je najpouzdaniji, ali to ne znači ni da je digitalni merač loš. On takođe ima svoje prednosti i nekim ljudima je mnogo lakše da koriste njega. Kada merite pritisak digitalnim meračem, manžetnu isto postavljate oko 2cm iznad jame sa unutrašnje strane lakta, lakat je oslonjen na sto i vi treba da mirujete i ćutite.
Kad je pravo vreme za merenje krvnog pritiska?
Pre merenja krvnog pritiska treba da se smirite, ako ste radili nešto teško, da odmorite bar 10 minuta, kako bi rezultati bili pouzdani. Bilo bi dobro da ne merite pritisak bar 45 minuta posle kafe ili cigarete. U toku merenja treba da ste mirni i da ne pričate. Ako ste primetili da imate visok pritisak ili koristite terapiju, jako je korisno da svakodnevno proveravate pritisak u isto vreme. Ovi podaci će mnogo značiti doktoru jer će videti da li je terapija odgovarajuća ili je treba korigovati.
Koja je normalna razlika između gornjeg i donjeg pritiska?
Kada govorimo o normalnim vrednostima sistolnog i dijastolnog pritiska nije loše napomenuti i šta se smatra da je normalna razlika između njih. Nekada i taj nesklad može biti znak da se nešto dešava u organizmu. Obično je razlika između gornjeg i donjeg pritiska između 30 i 50mmHg.
Da li je opasna mala razlika između gornjeg i donjeg pritiska?
Nije jedina opasnost za osobu ako ima visok sistolni i dijastolni pritisak. Normalna razlika između donjeg i gornjeg pritiska je od 30 do 50mmHg, a ako primetite da je razlika manja, neophodno je javiti se lekaru jer to može biti znak za postojanje neke bolesti. Rekli smo da može biti znak, ali i ne mora, kod nekih ljudi je to normalno stanje, ali je ipak bolje da to potvrdi i lekar.
Mala razlika izmedju gornjeg i donjeg pritiska može biti znak da postoji nešto od sledećih problema:
- skleroza aorte
- aneurizma aorte
- anemija
- oštećeni krvni sudovi bubrega itd.
Da li je opasna velika razlika između gornjeg i donjeg pritiska
Kao što je mala razlika često znak da postoji neki zdravstveni problem, velika razlika između gornjeg i donjeg pritiska takođe može biti signal da se dešava neki patološki proces u organizmu. Vrednost između pritisaka ne treba da bude veća od 50mmHg, a idealno je kad je 40mmHg.
Veće vrednosti mogu upućivati na:
- aterosklerozu
- tuberkulozu
- hipertireoidizam
- bubrežnu insuficijenciju
- sepsu
- intrakranijalna krvarenja
- anemiju
Kada je pritisak povišen?
Pritisak iznad 140/90mmHg smatra se povišenim.
Ljudi koji imaju hipertenziju (visok pritisak) najčešće prijavljuju sledeće simptome kao znak da im je pritisak skočio iznad normalnih vrednosti:
- glavobolja jakog intenziteta
- osećaj umora
- pritisak u glavi
- kratak ili ubrzan dah
- probadanje u grudima
- curenje krvi iz nosa
- javljanje crvenila na licu
- zujanje u ušima
- pojava krvavih tačkica u očima
- mučnina
- povraćanje
- trnjenje i grčevi u rukama i nogama
Osobe koje imaju hipertenziju su u velikom riziku za moždani i srčani udar.
Kako lečiti probleme sa pritiskom?
U zavisnosti od samog pacijenta, njegovog stanja, bolesti koje ima, kakav problem sa pritiskom ima, zavisiće i način lečenja. Ako se na vreme otkrije da pacijent nema normalan pritisak moguće je da će mu biti preporučen nov režim ishrane, uvođenje laganih aktivnosti, izbacivanje alkohola i cigareta i slično.
Način života utiče na naše krvne sudove i srce mnogo više nego što možemo da zamislimo i nijedna terapija ne može delovati zaista dobro, ako uz to ne izbacimo loše navike iz svoje svakodnevice. Kada je neophodno, pacijentima se uvodi terapija i to najčešće kombinacija lekova koji pomažu da pritisak ostane u okviru normalnih vrednosti.
Pacijenti kod kojih postoji rizik da će gornji pritisak preći 170mmHg moraju uz sebe imati prepisan lek koji će u tim momentima sažvakati i tako što pre delovati na spuštanje vrednosti prtiska. Vrednosti pritiska koje odstupaju od normalnih se nikad ne mogu posmatrati izolovano i najčešće predstavljaju uvod u probleme koji će tek nastati, a nekad i posledicu problema koji već postoje. Zanemarivanje i nerodovno kontrolisanje pritiska je veoma rizično, posebno ako smo svesni da sklonost ka skoku već postoji.
U Kardiološkom centru Puls čekaju vas iskusni stručnjaci spremni da vas leče, ali i edukuju kako biste potpuno svesno mogli da utičete na očuvanje svog zdravlja. Zakažite svoj termin.
Reference:
Maja Mladenović, Zoran Joksimović, Igor Đorđioski, Anastasija Raščanin, Mila Bastać, Stanislav Tadić, Jasmina Strajnić, Dušan Bastać, 2023, Analiza varijabilnosti arterijskog pritiska merenjem pritiska na obe ruke i u funkciji vremena u bolesnika sa de novo otkrivenom hipertenzijom, UDK 616.12-008.331.1-07, COBISS.SR-ID 127345929, Timočki medicinski glasnik, https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-2899/2023/0350-28992302039M.pdf
Miloš Stojanović, Tanja Nišić, Biljana Beleslin, Slavica Savić, Mirjana Stojković, Marija Miletić, Jasmina Ćirić, Miloš Žarković, 2017, Monitoring krvnog pritiska kod osoba sa hipertireozom pre uvodjenja terapije i na terapiji, vol. 22, br. 66, Medicinski glasnik, https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1821-1925/2017/1821-19251766094S.pdf
