Bolest može biti prisutna bez simptoma, zato porodice koje imaju članove sa srčanim oboljenjima ili članove koji su iznenada umrli pre 50. godine, treba da budu na oprezu i odlaze na redovne kardiološke preglede.
Kardiomiopatija se razlikuje od mnogih drugih srčanih problema na nekoliko načina:
- često se javlja kod dece.
- ima tendenciju da se pogorša, ponekad veoma brzo.
- može biti povezana sa bolestima drugih organa, a ne samo srca.
- kardiomiopatija je vodeći uzrok potrebe transplantacije srca.
Uzroci kardiomiopatije kod dece i tinejdžera
Postoji mnogo uzroka kardiomiopatije kod dece, a to su:
- Nasleđivanje od jednog ili oba roditelja
- Virusne infekcije
- Toksini koji utiču na druge organe
- Korišćenje lekova za hemoterapiju
- Visok krvni pritisak
- Problemi sa srčanim ritmom
- Urođene srčane mane
- Određeni lekovi
Uprkos napretku u genetskom testiranju, tačan uzrok kardiomiopatije ostaje nepoznat kod dve trećine dece kod kojih je dijagnostikovano ovo oboljenje.
Simptomi kardiomiopatije kod dece
Ponekad se simptomi kardiomiopatije kod dece i tinejdžera mogu pogrešno shvatiti kao prehlada, grip, astma ili bol u stomaku. Neka deca nemaju simptome bolesti, dok druga mogu ispoljiti neke kao što su:
- Kratak dah ili ubrzano disanje
- Vrtoglavica i nesvestica
- Nepravilan ili ubrzan rad srca
- Nadimanje ili otok abdomena
- Bol u grudima
- Ekstremni umor
Kardiomiopatija kod beba
Bebe sa kardiomiopatijom mogu imati neki od sledećih simptoma: slabo dobijanje na težini, ekstremna pospanost, otežano hranjenje ili prekomerno znojenje.
Posledice koje za sobom ostavlja kardiomiopatija su ozbiljne i među njima su:
- otoci u nogama, stomaku, plućima
- srčana slabost
- embolija
- aritmije
- iznenadni zastoj srca
Znakovi upozorenja iznenadnog zastoja srca
Prepoznavanje simpotma koji upozoravaju na rizik od iznenadnog zastoja srca je takođe važno.
VAŽNO: Ako vaše dete doživi bol ili nelagodnost u grudima, nesvesticu, posebno tokom fizičke aktivnosti, prekomerni zamor tokom vežbanja, neobično brze otkucaje srca trebalo bi da ode na pregled kod dečjeg kardiologa radi detaljnog pregleda.
U PULS Kardiološkom centru na Odeljenju dečje kardiologije leče se deca od rođenja do 18 godina sa urođenim i stečenim anomalijama i oboljenjima srca i poremećajima srčanog ritma.
Preglede obavlja profesor doktor Jovan Košutić uz stalno prisustvo stručnog medicinskog osoblja i lekara.
Postoje 4 oblika kardiomiopatije:
Dilatativna kardiomiopatija (DCM): Najčešći oblik kardiomiopatije. Srčani mišić postaje uvećan i istegnut (proširen), zbog čega srce postaje slabo i ne može dobro da pumpa krv. Problemi koji se mogu pojaviti sa DCM-om su promene u srčanom ritmu, ugrušci krvi, propuštanje mitralnog zaliska ili otkazivanje srca. Najčešći uzrok dilatativne kardiomiopatije je virusna infekcija srčanog mišića koje dovode o upale (miokardtitis). DCM takođe može biti uzrokovan kontaktom sa toksinima ili veoma jakim lekovima kao što su oni koji se koriste u nekim vrstama hemioterapije. Genetika takođe može imati ulogu. Otprilike 1 od 5 osoba sa DCM-om ima roditelja, brata ili sestru sa ovom bolešću. Međutim, u mnogim slučajevima uzrok ostaje neotkriven. Najčešći simptomi kod dece su bleda ili siva boja kože, hladna koža i hladan znoj, brzi otkucaji srca i ubrzano disanje, kratak dah, umor (zamor), bol u grudima, gubitak apetita i usporen rast.
U nekim slučajevima dilatirana kardiomiopatija uzrokovana virusom vremenom postaje manje izražena. S druge strane, u nekim slučajevima dolazi do pogoršanja stanja. Kardiolog koji prati stanje deteta će shodno stanju njegovom stanju možda preporučiti transplantaciju srca.
Hipertrofična kardiomiopatija (HCM): U HCM-u, mišić srca postaje deblji nego što je normalno. Ovo blokira protok krvi do ostatka tela. Zadebljani mišić može da utiče i na mitralni zalistak. Ovaj ventil odvaja levu pretkomoru i levu komoru i kod ovog stanja može da propušta što omogućava da krv teče unazad iz leve komore u levu pretkomoru, umesto napred u ostatak tela. HCM je često nasledna. Oko polovine dece sa ovom bolešću ima roditelja, brata ili sestru sa određenim zadebljanjem mišića leve komore ili zida komore kod kojih nekad nema simpotma bolesti. Deca sa hipertrofičnom kardiomiopatijom mogu imati simptome koji se pogoršavaju sa naporom. Ovo stanje leči se operativno, a to mogu da budu uklanjanje dela uvećanog srčanog mišića, ugradnja pejsmejkera ili defibrilatora, transplantacija srca.
Restriktivna kardiomiopatija (RCM): RCM je najređi oblik kardiomiopatije kod dece koja se javlja kada srčane komore postanu previše krute i ne opuštaju se da bi se napunile krvlju između otkucaja srca. RCM se prema dosadašnjim iskustvu lekara ne nasleđuje. Ali neke od bolesti koje dovode do tog stanja mogu biti nasledene. Zdravstvena stanja koja mogu biti povezana sa restriktivnom kardiomiopatijom su: skleroderma – hronična, degenerativna bolest koja pogađa zglobove, kožu i unutrašnje organe; amiloidoza – retka bolest koja uzrokuje nakupljanje proteina i skroba u tkivima i organima; sarkoidoza – retka upala limfnih čvorova i drugih tkiva u celom telu i rak. Terapija zračenjem za lečenje raka je takođe povezana sa RCM-om. Najčešći simptomi RCM-a su kratak dah pri naporu, bol u grudima, slabost, oticanje ruku ili nogu. Za hirurško lečenje lekar može predložiti ugradnju pejsmejkera ili defibrilatora ili u posebnim slučajevima transplantaciju srca.
Aritmogena kardiomiopatija desne komore (ARVD): ARVD je retka vrsta nasledne kardiomiopatije. Pojavljuje se ukoliko mišićno tkivo u desnoj komori ima ožiljno tkivo koje remeti električni sistem srca. Ovo uzrokuje aritmije. ARVD obično pogađa tinejdžere i mlade odrasle osobe. Prate je simptomi poput lupanja srca i nesvestice posle fizičke aktivnosti. Može izazvati iznenadni srčani zastoj kod mladih sportista. Lečenje često uključuje ograničenje aktivnosti, lekove, koji usporavaju rad srca i leče simptome srčane insuficijencije, ugradnju defibrilatora i transplantaciju srca u teškim slučajevima.
Kako se dijagnostikuje kardiomiopatija kod dece i tinejdžera?
Pedijatar-kardiolog potvrđuje dijagnozu uz pomoć ehokardiograma (eho) i elektrokardiograma (EKG). U nekim slučajevima neophodni su i drugi medicinski testovi, među kojima je i genetsko testiranje da bi se potvrdio uzrok bolesti.
Mogućnosti lečenja kardiomiopatije kod dece i tinejdžera
Ne postoji lek za kardiomiopatiju, ali se bolest može lečiti. Simptomi i komplikacije se mogu dobro kontrolisati lekovima, operativnim zahvatima i ugradnjom defibrilatora i pejsmekera. Vrsta kardiomiopatije i njena težina određuju plan lečenja. Lekovi su obično prva opcija lečenja za poboljšanje funkcionisanja srca. Implantabilni kardioverter defibrilator (ICD) može biti potreban za regulisanje otkucaja srca kod dece sa nepravilnim srčanim ritmom (aritmijom). Hirurška procedura miektomija može ublažiti neke simptome kod dece sa hipertrofičnom kardiomiopatijom (HCM). Transplantacija srca može biti neophodna ukoliko je medicinski tretman neefikasan u kontroli simptoma i prevenciji srčane insuficijencije.
Kako dijagnoza utiče na životni stil deteta?
Iako je kardiomiopatija hronično stanje, mnoga deca sa kardiomiopatijom vode relativno normalan život uz neka ograničenja. Potrebna je češća poseta kardiologu i svakodnevno uzimanje lekova. Ostala prilagođavanja mogu uključivati ograničenja u takmičarskim i kontaktnim sportovima i promene u ishrani.
Rana dijagnoza i lečenje bolesti su od suštinskog značaja za sprečavanje komplikacija i progresije koja vodi do srčane insuficijencije.
Budući da je kardiomiopatija kod dece retka, preporučuje se da se dijagnostika i lečenje sprovodi u medicinskom centru sa širokim spektrom iskustva u lečenju dece sa kardiomiopatijom.
PULS kardiološki centar ima Odeljenje dečje kardiologije koje vodi eminentni stručnjak prof. dr Jovan Košutić, pedijatar-kardiolog. Odeljenje dečje kardiologije poseduje ambulantno-dijagnostički deo i opservaciju gde se deca mogu lečiti i pratiti.
