Koronarne arterije

Koronarne arterije dovode krv u srčani mišić. Kao i svim ostalim tkivima u telu, i srčanom mišiću je potrebna krv bogata kiseonikom da bi funkcionisao. Koronarne arterije se obavijaju oko spoljne strane srca. Male grane zaranjaju u srčani mišić da bi mu donele krv.

Šta je bolest koronarnih arterija?

Koronarna arterijska bolest odnosi se na nakupljanje plaka u koronarnim (srčanim) arterijama. Ovaj ”voštani” plak se formira kada se holesterol nakuplja i počne blokirati protok krvi bogate kiseonikom kroz arterije. Vremenom, to može značajno smanjiti protok krvi kroz arterije, a rizik od ozbiljnog ishoda raste.

U Puls kardiološkom centru postavljena je potpuno integrisana vaskularna sala koja kombinuje hiruršku sterilnost i savremenu opremu i povezanu radnu stanicu sa post-procesnim i skladišnim objektom.

 Angio-sala: 

  1. Koronarne arterije:

 

  1. Srčani uređaji i pejsmejkeri

 

  1. Elektrofiziologija i ablacija

 

Glavne koronarne arterije

Dve glavne koronarne arterije su leva glavna i desna koronarna arterija.

Leva glavna koronarna arterija snabdeva krv levoj strani srčanog mišića (levu komoru i levu pretkomoru). Levi glavni koronarni deo deli se na grane:

  • Leva prednja silazna arterija grana se sa leve koronarne arterije i snabdeva krvlju na prednjoj strani leve strane srca.
  • Cirkularna arterija se grana od leve koronarne arterije i okružuje srčani mišić. Ova arterija snabdeva krv spoljašnjoj i zadnjoj strani srca.

Desna koronarna arterija isporučuje krv u desnu komoru, desnu pretkomoru i SA (sinoatrijalne) i AV (atrioventrikularne) čvorove koji regulišu srčani ritam. Desna koronarna arterija deli se na manje grane, uključujući desnu zadnju silaznu arteriju i akutnu marginalnu arteriju. Zajedno sa levom prednjom silaznom arterijom, desna koronarna arterija pomaže u snabdevanju krvlju sredinu ili septum srca.

 

Zašto su koronarne arterije važne?

Obzirom na to da koronarne arterije dovode krv do srčanog mišića, bilo koji poremećaj ili bolest koronarnih arterija može imati ozbiljne posledice smanjenja protoka kiseonika i hranljivih sastojaka do srčanog mišića. To može dovesti do srčanog udara i moguće smrti. Ateroskleroza (nakupljanje plaka na unutrašnjoj sluznici arterije zbog čega se ona sužava ili blokira) je najčešći uzrok srčanih bolesti.

Bolest koronarnih arterija nastaje kada dođe do promena na glavnim arterijskim krvnim sudovima srca. Bolest pogađa i samo srce, pa je važno preduzeti korake da šteta ne postane ozbiljna, što može biti opasno po život.

 

Šta je srčana bolest?

Možda ste čuli i termin koronarna bolest srca – ovo stanje je rezultat bolesti koronarnih arterija. Koronarna bolest srca se odnosi na ono što se može desiti srcu nakon što se razvije koronarna bolest arterija. Inače, bolest koronarnih arterija se takođe naziva ishemijska bolest srca ili ishemija. Bolest koronarnih arterija ili ishemija češći su kod osoba sa dijabetesom.

Nekoliko glavnih vrsta problema može se pojaviti kao rezultat bolesti koronarnih arterija:

Stabilna angina pektoris – Stabilna angina je bol u grudima ili nelagodnost izazvana lošim protokom krvi kroz koronarne arterije u srčani mišić. Bol u grudima ne mora biti previše intenzivan ili previše čest.

Nestabilna angina pektoris – Ovaj oblik angine je opasniji od stabilne angine jer se događa kada blokada u arterijama naraste do te mere da srce ne dobija dovoljno kiseonika. Nestabilna angina povećava rizik za srčani udar.

Srčani udar (koji se takođe naziva infarkt miokarda) – Dešava se kada je protok koronarne arterijske krvi do dela srčanog mišića blokiran. Zahvaćeno područje srčanog mišića tada počinje da odumire.

Iznenadna srčana smrt – ovo je još jedan termin za iznenadni srčani zastoj. Iznenadna srčana smrt uzrokovana je nenormalnim otkucajima srca, zvanim aritmija. Bolest koronarnih arterija je vodeći uzrok ovog stanja. Čak 80% slučajeva iznenadne srčane smrti povezano je sa bolesti koronarnih arterija. Prethodni srčani udar takođe dovodi pojedinca u rizik od iznenadne srčane smrti.