Povišen krvni pritisak – simptomi, uzroci i lečenje

Veliki broj kardioloških pregleda u Beogradu i Srbiji generalno se obavi tokom godine zbog problema sa visokim krvnim pritiskom. Ali i pored toga, ogroman broj ljudi sazna da ima hipertenziju kada je ona već uzela maha i postala veoma teška za lečenje. Zato zdrave osobe bar jednom godišnje treba da kontrolišu krvni pritisak, a ukoliko već postoji problem sa pritiskom, potrebno je redovno merenje, promena načina života, redovni pregledi, često i terapija.

Šta je hipertenzija ili visok krvni pritisak?

Pod visokim krvnim pritiskom ili hipertenzijom podrazumevaju se vrednosti sistolnog i dijastolnog pritiska iznad 140/90 mmHg i više. Sistolni pritisak se odnosi na pritisak koji vrši krv na zidove krvnih sudova u trenutku kada srce pumpa krv, a dijastolni u trenutku kada su arterije opuštene, a srce se puni krvlju.

Arterijska hipertenzija

Arterijska hipertenzija godinama može da se razvija a da ne daje simptome, pa se dešava da je otkriju neke od ozbiljnih komplikacija, kao što su: infarkt srca, moždani udar- šlog, slepilo, bolesti bubrega i slično. Mnoge od ovih bolesti su smrtonosne, pa se hipertenzija naziva i „tihim ubicom“. Kada se otkrije, često je uz menjanje životnih navika potrebno i doživotno uključivanje terapije lekovima.

Hipertenzija u Srbiji

Skoro polovina odraslih stanovnika Srbije (oko 46%) ima povišen sistolni (viši od 140 mmHg) ili dijastolni pritisak (viši od 90 mmHg) ili uzima lekove za snižavanje krvnog pritiska. Procenat obolelih od hipertenzije raste sa godinama, posebno posle 50 godine i tada obuhvata više od 50% populacije. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je sve više mladih obolelih. Slična situacija je i u Evropi i svetu.

Na važnost preventive i ranog otkrivanja hipertenzije lekari svake godine posebno apeluju 17. maja, kada se obeležava Svetski dan borbe protiv hipertenzije.

Simptomi visokog krvnog pritiska ili hipertenzije

Ukoliko se simptomi visokog krvnog pritiska pojave, to najčešće mogu da budu:

• glavobolja jakog intenziteta
• umor
• pritisak u glavi
• ubrzan ili kratak dah
• probadanje u grudnom košu
• curenje krvi iz nosa
• pojavljivanje crvenila na licu
• zujanje u ušima
• pojava krvavih tačkica u očima
• mučnina
• povraćanje
• grčevi u ekstremitetima

Ukoliko primetite neki od simptoma, moguće je da imate problema sa pritiskom i trebalo bi da ga merite i pratite, posebno u trenutku kada se tegobe pojave.

Faktori rizika za nastanak hipertenzije

Uzroci visokog krvnog pritiska nisu uvek najjasniji, ali mogu da budu povezani sa određenim stvarima koje i inače doprinose razvoju problema sa kardiovaskularnim sistemom.

• Godine i pol – kako starimo, sve smo podložniji kardiovaskularnim bolestima, pa i problemima sa pritiskom. Posle 45. godine broj pacijenata značajno raste, a posle 65. godine se posebno uočava porast broja pacijenata ženskog pola.
• Genetski faktor – osobe koje u porodici imaju članove sa hipertenzijom imaju značajno veće šanse da će se i kod njih ona razviti u nekom periodu života. Zato je neophodno redovno merenje i praćenje vrednosti.
• Ishrana – spada u važne faktore rizika za nastanak visokog pritiska. Dokazano je da mnogo tečnosti, slatka i slana hrana utiču na pogoršanje situacije, pa pacijenti kojima je dijagnostikovana hipertenzija moraju strogo da vode računa o ishrani.
• Pasivnost – nedostatak fizičke aktivnosti utiče na krvotok i rad srca, pa samim tim i na pritisak. Nije neophodno raditi iscrpljujuće vežbe ili trčati kilometrima da bi se smatralo da ste aktivni. Aktivnost treba da birate na osnovu svojih godina, interesovanja, sposobnosti i slobodnog vremena, ali minimum pola sata šetnje dnevno je nešto što svako može da učini za svoje zdravlje i na taj način utiče na smanjenje pritiska.
• Trudnoća – visok krvni pritisak u ovom periodu života žene može da se desi usled genetskih predispozicija, imunoloških problema, zbog pušenja, gojaznosti, ali i zbog nedostatka kalcijuma. Visok pritisak u trudnoći može biti upozorenje za veći problem i mora se strogo kontrolisati.
• Pušenje i konzumiranje alkohola – ovo su izuzetno štetne supstance koje utiču na krvne sudove, protok krvi, vezivanje i prenošenje kiseonika kroz organizam i rad srca uopšte. Čak i pasivno pušenje može da vas izloži riziku od pojave visokog pritiska, a aktivno pušenje vas prilično sigurno vodi do velikih problema sa srcem i pritiskom.
• Lekovi – pojedini medikamenti takođe mogu biti okidači za visok pritisak, a među njima su oni koji sadrže kortikosteroide, kontraceptivna sredstva, neke kapi za nos itd.
• Druge bolesti – bolesti bubrega, nadbubrežne žlezde, problemi sa štitnom žlezdom takođe mogu uticati na pojavu visokog pritiska.
• Stres – posebno ako smo često izloženi stresu, moguće je da će se on na naš organizam odraziti tako što će uticati na povećanje pritiska, ali i na razvoj nekih drugih zdravstvenih problema.

Na veći deo faktora koji povećavaju rizik za razvijanje hipertenzije možemo da utičemo. Nikada nije previše rano početi raditi na prevenciji, jer sve više mladih, čak i mlađih od 30 godina, ima problem sa povišenim vrednostima pritiska.

Vrednosti krvnog pritiska

Krvni pritisak sa vrednostima 120/80 mmHg smatra se normalnim krvnim pritiskom. Po evropskim preporukama, hipertenzijom se smatra pritisak iznad 140/90 mmHg.

Povišen krvni pritisak

Povišen krvni pritisak detektuje se kod merenja koje pokazuje vrednosti koje se kreću u rasponu od 130-139 sistolnog i manje od 89 mmHg dijastolnog pritiska. Ljudi sa povišenim krvnim pritiskom verovatno će razviti visok krvni pritisak, pa je neophodno preduzeti mere da do toga ne dođe. Ovakav krvni pritisak potrebno je češće pratiti i primenjivati zdrave životne navike.

Esencijalna i sekundarna hipertenzija

Uzrok povišenog pritiska u najvećem broju slučajeva nije poznat i naziva se esencijalna hipertenzija. Sekundarnu hipertenziju izazivaju druga stanja i oboljenja, kao što su bolesti bubrega, krvnih sudova, hormonski disbalans, određeni lekovi…

Visok krvni pritisak

Kada se krvni pritisak konstantno kreće u vrednostima 160/109 mm Hg ili više, govorimo o visokom krvnom pritisku, za koji su neophodni lekovi za krvni pritisak i promena načina života.

Posledice hipertenzije u brojkama

Dugotrajno dejstvo povišenog i visokog krvnog pritiska dovodi do promena na zidovima krvnih sudova, u srcu, mozgu, bubrezima i mrežnjači oka.

• u 72% slučajeva kao posledica hipertenzije javlja se šlog
• u 48% javlja se srčana insuficijencija
• u 30% slučajeva javlja se promena na perifernim krvnim sudovima

Ako ne računamo tumore, najveći broj ljudi godišnje umre upravo zbog moždanog ili srčanog udara, a visok krvni pritisak otvara put ka tome.

Kako se otkriva hipertenzija?

Za otkrivanje hipertenzije dovoljan je merač pritiska, a granice su jasne – vrednosti pritiska ne smeju da pređu 140/90 mmHg. Pritisak se meri tri puta u razmaku tri do pet minuta. Lekar treba da izmeri krvni pritisak na obe ruke u sva tri položaja, dok pacijent leži, sedi i stoji. Dozvoljena razlika u vrednosti pritiska između leve i desne ruke je 20/10 mmHg. Srednja vrednost je prava vrednost pritiska.

Kada pacijent kontroliše krvni pritisak kod kuće, primenjuje isti princip kao i kod lekara. Važno je da se pritisak meri uvek u isto doba dana, da bi osoba mogla da poredi svoje vrednosti pritiska. Lekari čak preporučuju to merenje u kućnim uslovima, jer je pacijent tada najopušteniji. Mnogi ljudi imaju tremu kad su kod doktora, pa vrednosti budu veće u ordinaciji i nisu odraz pravog stanja. Dakle, nekad pacijenti sami primete da su vrednosti veće. Kada se to desi, treba zakazati pregled kod kardiologa i proveriti šta se može uraditi kako bi bio stabilizovan.

Na pregledu kod kardiologa možete očekivati: merenje pritiska, razgovor sa doktorom o simptomima, porodičnoj situaciji vezanoj za kardiovaskularna oboljenja, analizu krvne slike i drugih važnih parametara za krvni pritisak, a osim toga moguće je da će vam biti preporučen EKG, ultrazvuk srca, u nekim situacijama čak i CT, ali i pregledi koji bi možda povezali hipertenziju sa nekim drugim bolestima, kao što su hipertireoza ili bolesti bubrega.

U Kardiološkom centru Puls rade vrhunski stručnjaci iz oblasti kardiologije. Takođe, posedujemo savremeno opremljene sale i ordinacije, pa je na jednom mestu u toku jednog dana moguće obaviti sve analize potrebne za dijagnostikovanje ovog problema.

Lečenje visokog pritiska ili hipertenzije

Lečenje krvnog pritiska je moguće i najčešće podrazumeva uzimanje terapije i menjanje životnih navika. Ukoliko osoba praktikuje neke od nezdravih životnih navika, potrebno je da ih promeni. To znači da treba smanjiti unos soli i šećera, uvesti zdravu ishranu, redovnu ali umerenu fizičku aktivnost, ostaviti cigarete, alkohol…

Što se tiče lekova, njih može prepisati samo lekar koji je upoznat sa vašim celokupnim zdravstvenim stanjem. Redovno uzimanje lekova i preporuke lekara treba strogo poštovati.

Ovo posebno ističemo, jer kod najvećeg dela pacijenata kod kojih dobri rezultati izostaju, problem leži u nepoštovanju režima ishrane ili u neredovnom uzimanju terapije. Visok pritisak je nešto što ne treba olako shvatati.

Kako sniziti krvni pritisak?

Mnogi ljudi sa visokim krvnim pritiskom mogu sniziti svoj krvni pritisak ili zadržati vrednosti u normalnim vrednostima tako što će promeniti način života. To podrazumeva sledeće mere:

• Najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno (oko 30 minuta dnevno, 5 dana u nedelji)
• Ostavljanje cigareta ukoliko je osoba pušač
• Zdrava ishrana, ograničavanje natrijuma (soli), šećera i alkohola
• Održavanje zdrave težine i dijeta kod osoba sa viškom kilograma
• Upravljanje stresom

Šta je dobro za visok pritisak?

Promene u načinu života, posebno promene u načinu ishrane, mogu da pomognu u snižavanju nivoa krvnog pritiska na optimalan nivo, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Svim ljudima sa hipertenzijom preporučuje se ishrana bogata specifičnim hranljivim sastojcima, poput kalijuma i magnezijuma. Tokom dana ne bi trebalo uneti više od 3 grama soli, ukoliko imate problem sa hipertenzijom.

Jedite citruse, ribu, orašaste plodove, mahunarke. Za pripremu hrane koristite maslinovo, kokosovo i ulje repice, kikirikija.

Jedite umereno i trudite se da se što više krećete.

Prevencija visokog krvnog pritiska ili hipertenzije

Prvo na čemu treba da radite jeste prevencija. A uspešna prevencija nije moguća bez proveravanja da li su rezultati primene životnih navika i terapije zadovoljavajući, zato preventivni pregledi treba da budu svima na umu.

Doktori za srce – proverite svoj pritisak kod najboljih kardiologa.

Redovno merite svoj pritisak, pratite vrednosti i ako primetite da one rastu, ne čekajte dugo, javite se kardiologu. Simptomi ne moraju da budu prisutni i u ranim fazama verovatno i neće biti. To ne znači da se bolest ne razvija i da možete da se opustite. Ako vam treba pouzdan kardiolog, koji će zaista imati vremena da vam se posveti, zakažite pregled kod nekog od naših kolega.

Kardiološki centar Puls je sigurno mesto za sve koji žele da imaju zdravo srce.

Najbolji doktori za hipertenziju:

• Dr Goran Popović, kardiolog
• Dr Svetislav Mališić, kardiolog
• Dr Aleksandar Cicović, interventni kardiolog
  
• Dr sci med Aleksandra Đoković, interventni kardiolog
• Prof. dr Jovan Košutić, dečji kardiolog“

Reference: